27. новембар 2016.

A kako se provode naši roditelji?





Sređujući neke fijoke, među Bebinim crtežima pronađem čestitku koju su u obdaništu pravili u oktobru, za Međunarodni dan starijih osoba. Baka i deka, sedih kosa, smeju mi se sa lepo urađenog crteža, koji verovatno treba da pokaže da smo starijima posvetili jedan dan u godini, a oni verovatno zbog toga treba da se raduju.

Setim se moje mame, Bebine bake, koja očigledno pripada toj grupaciji, i kako njoj prolaze dani. Pomaže nama kad može, onda svojoj majci u poodmakloj starosti. Prošeta ponekad do grada da razgleda izloge ili sa prijateljicom do Tempa, čisto šetnje radi, da se ispričaju i eto pojedu nesto slatko što tamo kupe u povratku. Da prođe vreme, a i ta šetnja se preporučuje u njihovim godinama. Ne pamtim kada je otišla na kafu sa svojim prijateljicama, da vidi neku predstavu u pozorištu ili negde otputuje. Kod frizera ide samo kada baš mora da se ošiša a ostale usluge ulepšavanja i ne koristi. Kada zatreba, tu je kućna radinost. Jer, tako je naučila, a i zašto bi bacala pare na nešto što može da uradi sama?


Kako Grci provode treće doba



Već duže vreme zapada mi za oko kako Grkinje provode "treće doba". I kod njih je kriza ali se nekih starih navika ipak drže. Gotovo svaka ima frizuru. Najčešće subotom frizerski saloni su puni gospođa koje žele da se malo doteraju. Simpatično je gledati kako sa frizerom, koga sigurno poznaju godinama jer dolaze svakog vikenda, popričaju kao da je rod rođeni. Onako doterane, nakon celog tretmana ponosno uzimaju svoje tašne i izlaze da provedu lep dan sa porodicom.

Da, porodica ih nije zaboravila. Jednom nedeljno okupljaju se na ručku. Ponekad možete da vidite i 4 generacije za stolom u restoranu, što zaista ostavlja prelepu sliku i stalno mi ulepša dan.

Ukoliko nisu sa porodicom, koja ih je izvela na ručak, odlaze na kafu sa drugaricama. U Grčkoj nije sramota videti bake i deke u kafićima u kojima i mi izlazimo. Naravno, ne neke sa glasnom muzikom već one finije gde mogu da se čuju dok pričaju. Doterane i našminkane, bake pričaju o nekim svojim temama, kao uostalom i sve žene.  Niko ih ne gleda čudno niti komentariše razlog zbog koga uopšte izlaze na takva mesta. 

Često sede i u nekim od grčkih taverni, jer za jedan giros, krompiriće i grčku salatu se uvek ima.

Slično je i sa dekama. I oni imaju svoje društvo, sa kojim se sastaju jednom nedeljno ili ukoliko ne rade još češće. Bilo mi je čudno na početku da  u kaficima viđam samo muskarce u trecem dobu u velikom broju, koji igraju šah, tavli, čitaju novine ili jednostavno vrte komboloi i pričaju. Ali, sada mi je to normalno. Jer, to im očigledno prija.

Bake i deke videćete i u pozorištu, bioskopu, na brodu na putu za neko grčko ostrvo... Idu na kraća ili duža putovanja i vode računa o sebi.


Mislimo li na naše roditelje



A mi? Šta rade naše majke i očevi - bake i deke naše dece? Kako njima prolaze ovi dani? Dani kada su već odgajili svoju decu, završili radni vek i konačno mogu da imaju vremena za sebe?

Reći ćete, od svoje skromne penzije ne mogu skoro ništa? Od one od koje pomažu nama, kupuju našoj deci, plaćaju naše rate za kredite jer smo se previše zadužili i nemamo odakle da ih vraćamo? Daju nam za odmore da se mi lepo provedemo, pišu čekove za naše troškove supermarketa ili plaćaju obdanište jer mi, zaboga, nemamo zato što već plaćamo previše?

Naravno da nemaju kada smo im mi sve uzeli. Jer prvo pomisle da li imamo mi pre nego sto potroše i jedan dinar na sebe. Večito čuvaju neku hiljadarku da se nađe deci, jer znaju da ce doći momenat da im tražimo. A oni nam tada neće okrenuti leđa i reći ne.

Kada ste poslednji put obradovali vaše roditelje? Bake i deke? Izveli ih na kafu ili palačinke, platili frizera ili neko vikend putovanje? Rekli: "Neka mama, umesto da daš meni da platim račune, kupi sebi nove cipele"? Pomislili da ih pitate da krenu sa vama negde gde neće morati da paze na decu već će moći da malo odmore i uživaju?

Grci to još uvek rade. Ovi stariji misle po malo i na sebe, a ovi mlađi ih se uvek sete. 

Gledajući tako tu famoznu čestitku, pitam se šta možemo da uradimo da naši roditelji bar jednom mesečno urade nešto za sebe? Jer, to stalno davanje nama se toliko ukorenilo, da ni oni više ne znaju ni za šta drugo.


Sjaj u očima - neprocenjivo



Želja mi je bila da moju baku, koja je u junu napunila 90 godina i mamu izvedem na ručak. Kada sam to rekla mami, samo se prekrstila i rekla da nisam normalna. Ali, nije bilo govora da odustanem.

Iako je, dok smo prilazile restoranu počela jaka kiša, bilo je to jedan prelep dan - 4 generacije na okupu i nezaboravan provod. Nema tih para koje su mogle da opišu moju sreću. Baka je narednih meseci pricala samo o tom izlasku. Kako ne pamti tako lep provod. Kako sigurno već 30 godina nigde nije izašla... Šta može biti lepše od toga? Obećala sam da ćemo sledećeg puta kada dođem da ponovimo isto.

Razmislite, možda su praznici idealna prilika da obradujete svoje roditelje koji su toliko učinili za vas. Iako će vam odmah reći da odustanete, ne predajte se. Verujte mi, sjaj u njihovim očima nakon priređenog iznenađenja je jedna od onih slika koje se ne zaboravljaju.  




13. јул 2016.

Toplomer ili plaža - naša letnja dilema


Foto: Pixabay


Kada mi je nedavno prijateljica koja živi u Nemačkoj pozavidela što živim na moru, jer je u Berlinu u julu bilo „prijatnih“ 18 stepeni sa kišom, došlo mi je da zaplačem. Ono malo kreativnosti što je ostalo u meni bilo je dovoljno da smislim novu kletvu. „Da bog da živeo na pljuvometar od mora i na 40C u julu ne mogao da se okupaš“.

Ne, nije samo problem u tome da nisam mogla na plažu, već nigde iz kuće! Kako nesreća nikada ne ide sama, osim što je Beba cele nedelje imala visoku temperaturu, muž je odsustvovao od kuće zbog veoma važnog sajma. Dakle, sama u 4 zida sa bolesnim detetom.

Za mene kao jednu veoma socijalnu osobu, koja više voli da je van kuće nego 'leba da jede, ovo je najgori mogući scenario. I još sa Bebom, kojoj je, osim što je bolesna, dosadilo svaki dan isto okruženje i iste stvari (šta ću, ne mogu ni ja ceo dan da budem zabavljačica) sa svojim željama i zahtevima.

Jedina svetla tačka u ovim zatvorskim danima je nedelja – dan kada dolazi baba! To mi je davalo snage da izdržim.


Svaka medicinska sestra je heroj



Kada ste po ceo dan kući za živahnom (još malo pa) dvogodišnjakinjom, koja je pritom bolesna, hteli ne hteli pretvorite se u medicinsku sestru. Moja svakodnevica pretvorila se u:
  • merenje temperature (kada kažem da treba da merimo temperaturu i pomenem toplomer, kao da treba nožem da je bodem!)
  • davanje sirupa (ni malo lako ubediti Bebu da treba da pije predivni sirupić sa ukusom trešnjice, jer sve što ja hoću, ona neće )
  • podsećanje da treba da ide na nošu (u toku je odvikavanje od pelena, pa na to sve treba dodati i čišćenje podova i pranje gaćica svako malo)
  • ostale „hoću“ i „daj mi“ aktivnosti (hoću vodu, dodaj mi knjigu, pije mi se sok, daj mi keks...)
  • sve one stvari koje se podrazumevaju – kuvanje, čišćenje, pranje, sklanjanje igračaka.


Dakle, svako malo na pamet su mi padale te vredne žene, koje svaku želju bolesnika treba da izvrše. 

 
Foto: Pixabay


Svaka keva kojoj je super da čuva decu je žena zmaj



Da, znam, nisam ja jedina kojoj se dete razbolelo i koja je sedela u kući nedelju dana. Jeste, napolju je predivno, miris mora oseća se u vazduhu, svi su negde otišli ili bar imaju nekog ko će da se sa detetom zabavlja pola sata. A ja, jadna, ostavljena i zatvorena.

Ponekad, kada slušam poneke majke kako sa oduševljenjem pričaju o tome kako se ludo zabavljaju sa svojom decom, pomislim da možda sa mnom mešto nije u redu? I zaista se trudim da čitamo, crtamo, pevamo, ređamo kockice, igramo, šetamo bebe, stavljamo slona i medu da spavaju, kuvamo ručak Snupiju i konju, prenosimo vodu iz kofice u bazen, spuštamo se na toboganu, ali šta posle? Šta se dešava onog momenta kada bi mama da malo iskulira, ali ne može jer Beba ima visoku temperaturu i skače joj po glavi (ova moja se ne skrašava ni kada je bolesna)? Da, sad sigurno kažete „pusti je da se igra sama“. I to potraje jedno 15 minuta, i šta posle? Hoćete da se istuširate – ona je tu, da popijete kafu – ona bi da je meša, da nešto uradite – nema šanse, da pročitate vesti – samo dok šetate od kuvanja ručka konju do stavljanja mede da spava. Razgovarali biste sa nekim telefonom? Možda 2 minuta, a posle kreće „mamaaaaaaa“!

I onda biste tako negde da izađete, da proluftirate mozak, ali ne možete.

Ne, ja izgleda nisam tipična „volim da sedim kod kuće“ keva. Eto, rekla sam.


Dvoje bolesne dece – ne smem ni da pomislim



Iako sam u jednom prethodnom postu napisala zašto mislim da ću se ipak zadržati na jednom, ponekad mi padne na pamet da je možda sebično da bude sama. A onda posle ovakvih dana kažem sebi – ipak je tako najbolje. Samo zamišljam sve ovo puta dva. A ne, ne, nisam ja taj kapacitet J.


Foto: Pixabay


Spas je u kombinovanju


Ja ipak mislim i sve više sam sigurna da mama treba da ima neki svoj ventil. Kao što je meni pisanje -  ovaj blog ili još jedan blog o Grčkoj koji rado pišem ili tekstovi za magazin kojima se radujem. Ili nekoj drugoj mami kafa na terasi, odlazak u teretanu, na piće sa drugaricom. Jer, tek kada si zatvoren, vidiš da to nisi ti, da ti nešto fali da te ispuni.

Pošto me uvek kritikuju da pišem samo ono loše (a ja ipak pišem ono što osećam), bilo je i nečeg dobrog tih nedelju dana. Pelena sam se konačno oslobodila (juhuuuuu) i uživala slušajući kako Beba svakim danom sve više zna.


Mislim da je uzrast oko 2 godine najzanimljiviji, jer deca tada uče da povezuju i puno ispituju. Svakog dana sam se na svu moju muku slatko smejala njenim smešno izgovorenim rečima, nespretnim rečenicama i komentarima. A naročito uveče, kada joj se spava i kaže: „Mama hajde da se mazimo“. Onda čitamo bajke, pevamo pesmice, Beba skače po krevetu i smeje se. Male stvari koje na kraju dana ipak mami izmame osmeh na lice.


14. мај 2016.

Šta to hotel sa 5 zvezdica ima što apartman nema


Iskreno, nisam do sada baš bila neki ljubitelj velikih hotelskih kompleksa i all inclusive hotela, jer je za mene glavna poenta letovanja, osim odmora, istraživanje i zalaženje u svaki kutak mesta koje posetim.

Ali, stravi su se promenile. Jer ipak, sa bebom, nije baš lako videti baš sve što mama zamisli (čast izuzecima i mamama koje i to mogu).

Zato smo ove godine zaUskrs rešili smo da napravimo jedan eksperiment. Odlučili smo da praznik provedemo u hotelu sa 5 zvezdica koji ima sve. Cena je bila povoljna, što nas je dodatno motivisalo da razradimo ideju. I ispalo je da je ideja bila odlična - proveli smo se i bolje nego što smo očekivali!


Foto: Pixabay


Šta to imaju veliki hoteli što apartmani nemaju?

 

Letovanje sa bebom traži prostor


Dakle, imaju prostor. Ogroman prostor sa najrazličitijim aktivnostima. Hoćete samo da se prošetate? Može jer je kompleks toliko veliki i pogodan za jednu lepu porodičnu šetnju. Hoćete park? Ima i to, sa najrazličitijim spravama da deci ne bude dosadno. Ali, kada je sunčano, beba ne može da se igra? Naravno da može, jer se odmah pored parka nalazi i zatvorena igraonica, u kojoj može da se igra, šutira loptu ili crta (ovo je za malo veće bebe). A ako bi da malo smoči nogice, i to ima. Bazen specijano napravljen za bebe i manju decu, odvojen od velikog. Dakle, samo njihov prostor u kome mogu da se igraju. A ako pada kiša ili je baš sunčano, a beba hoće da se kupa? Idealno rešenje je zatvoreni bazen.

U apartmanu ste ipak skučeni u najčešće jednoj sobi od 20-ak kvadrata. Ukoliko apartman ima dvorište, ono je obično prenatrpano stazama, vazama, žardinjerama, a još ako su vlasnici uz sve to uglavili i bazen i kafić, onda je vaš prostor baš baš limitiran.


Foto: Pixabay


Gde na more a da nikog ne probudite


Ovi hoteli imaju određeno mesto gde smeštaju roditelje s decom. Obično u prizemlju, a na terasu se nastavlja travnati deo, gde deca mogu da trče ili se bezbrižno igraju. Ako roditelji žele, mogu da ih posmatraju i iz sobe, i sa terase, ili da odmaraju na ležaljkama u blizini, koje se nalaze pored bazena.

Kada dete plače, niko se ne obazire, jer ima svoju i zna kako je to. Dakle, briga oko toga da li smo nekoga probudili ne postoji.

Prošle godine jedan od najvećih problema našeg letovanja u veoma lepom apartmanu bio je – komšiluk. Mladi par koji je, kako to već ide, uveče izlazio, a preko dana malo duže spavao. Beba se budila rano i želela da šeta po dvorištu i priča ili peva...išta nisu prigovorili, doduše, ali vidello se da im to ipak malkice smeta.


Foto: Pixabay

Za odmor je važna plaža a ona je odmah tu


Ako biste na plažu, i ona je tu! Ne morate u kola ako bi beba da se negde igra ujutro. Jednostavno, blizu ste da možete da otrčite u sobu i uzmete ako ste nešto zaboravili, a igračke možete da ostavite i ceo dan na plaži. Dakle, ogromna prednost, jer nema vukljanja torbi, nošenja hrane, peškiri vas čekaju, a i ukoliko vam nešto treba, maltene vam je na dohvat ruke.

Plaže su obično prostrane, a (naročito) van sezone odlična relaksacija i za mlađe, a i za nas roditelje.


Foto: Pixabay

Odmor od kuvanja jer od hrane ima svega


Imate li i vi jedno koje svako malo traži te jabuku, te picu, te sir? A onda bi jaje, sok od pomorandže, kiflu? U ovakvim hotelima vaš problem je rešen jer vam je hrana na raspolaganju u ogromnim količinama. Mi smo, doduše, imali samo doručak, ali on je bio dovoljan da nahranimo Bebu, ponesemo neku voćku ili kiflu za kasnije, dok ne dođe vreme ručku. Osoblje je ljubazno, pa je svako rado ljuštio i seckao voće kada smo tražili, pritom čak i dodajući neko drugo, besplatno.


Ipak, za nas koji smo ipak avanturisti, ovakvi hoteli imaju i nekoliko mana. One se obično odnose na 2 stvari:
  • Ovakvi hoteli imaju sve, pa nema potrebe da izlazite
  • Puno hrane, što automatki znači nekoliko kilograma više posle odmora!
I da, ukoliko imate babu, povedite je sa sobom! I ona će da uživa, a i da decu malo pričuva.

13. април 2016.

Odmor sa decom? Ovi hoteli ih neće!

Bliži se još jedan praznik, idealno vreme da se negde otputuje. Ovoga puta sa Bebom. Pošto smo se prošlog Uskrsa neslavno proveli, a ja od toliko željenog opuštanja u SPA centru videla samo hotelsku sobu, ovog puta se nadamo da ćemo imati više sreće.

U dve reči – ne odustajemo!

Pošto muž Grk (kao i uostalom većina Grka) misli da je njegova zemlja najlepša i da preko 1500 ostrva treba obići za života, izbor je, pogađate, pao na grčko ostrvo. Ja sam ga već posetila, ali bio je to mladalački provod. Sada, sa Bebom, prohtevi su drugačiji.

Ali, ja nisam odustala od svog SPA doživljaja. Tražeći hotele na Internetu, one malo bolje kategorije, koji osim SPA za mene, imaju i sadržaje za decu, spoznajem da su ti super hoteli svi – adults only!

Što u prevodu znači – neće decu!

Iskreno, načula sam da takvi hoteli postoje, ali da se biznis razvija toliko brzo i da im popularnost toliko raste – e to nisam očekivala.


Foto: Pixabay

U čemu sve to mogu da uživaju odrasli?


Zabranjeno voće je najslađe, pa me je zainteresovalo da kliknem i vidim šta ti odrasli rade tamo sami i kako se provode. U hotelima je boravak dece zabranjen. U nekima je donja granica 16 godina, a u nekima 18.  Ovakvi hoteli uglavnom  pružaju – odmor, ali ne običan odmor nego, kako kaž, prefinjeni, gde je gost u prvom planu. Oni nude elegantne restorane i luksuz potpunog opuštanja i zabave, a naglasak je na personaliziranom pristupu svakom gostu zbog čega će se osećati kao zvezda. Barovi vas mame koktelima, muzika na plaži do kasnih večernjih sati, opuštanje u SPA centru, noćno kupanje.

Kako, jelte, ova klijentela vodi računa o sebi, hoteli samo za odrasle nude sportske aktivnosti, što u vodi, što na suvom, kao što su joga, pilates, aerobik. Želite da izgledate lepo – nema problema. Ako se kojim slučajem odlučite za neki od hotela u Grčkoj, a pritom se pridržavate recimo mediteranske dijete ili ste vegan, meni sa zdravom hranom vam je uvek na raspolaganju.

Foto: Pixabay

Hoteli samo za odrasle, ciljna grupa – umorni roditelji?


I ovde nailazim na pravo iznenađenje!

Većina ovih hotela se reklamira kao odličan i super izbor za – umorne roditelje. Kažu, ukoliko želite da se zaista odmorite, ostavite vi lepo decu kod kuće i dođite da uživate. Možda su u pravu – i mi roditelji smo ljudi, valjda smo i mi zaslužili odmor od menjanja pelena, peglanja I kuvanja po želji. Samo, na lepo se čovek brzo navikne, pa je možda bolje da ni ne počinjemo.

Foto: Pixabay

Kome deca na odmoru smetaju?


Razumem ja sve to. Nekada sam i ja bila ta koju je nerviralo to, svako malo dranje po plaži i čuvene rečenice: “Nemoj u duboko”, “Ne bacaj kamenje na decu, povredićeš nekoga”, “Ne pesak u oči”. Na svim jezicima. Na onima kojima nisam razumela, dovoljan je bio pogled roditelja uz vikanje. Odmah sam znala o čemu se radi.

I to me nerviralo, priznajem. I uvek sam sažaljevala te jadne roditelje, sa kesama punim igračaka, koji svako malo presvlače dete, ispunjavaju želje, na oprezu su. I znala da tu nema odmora. Bar onog u pravom (opuštenom) smislu te reči.

 
Foto: Pixabay


Zar baš mora krupnim slovima?


Sada, kada sam mama, znam gde mi je mesto. Kada pretražujem hotele, mogu odmah da primetim u kojima su deca dobrodošla, a u kojima ne. Prvi i najočigledniji primer su sadržaji  za decu. Ako ih ima – deca su dobrodošla. Onda, tu su komentari posetilaca. Zatim iskustva prijaatelja ili fotografije, koje mogu da “opišu” kakva je klijentela poželjna.

Znam, i mene bi, da sam slobodna, to trčkaranje dece nerviralo. I tražila bih mesto gde da se odmorim bez vike i galame. Ali, nije to baš toliko iritirajuće, da mora da se piše velikim slovima - ADULTS ONLY.


Možda bi hotelijeri, kojima su roditelji sa decom ciljna grupa, mogli da krupnim slovima napišu CHILDREN ONLY. Onda bismo se bar oslobodili onih neprijatnih gostiju, koji su sami i previše opušteni.

24. март 2016.

Nisam tu, otisla sam u Minhen!


Minhen

Kada mi je muž rekao da, ako hoću, pođem s njim u Minhen, nije trebalo mnogo da me nagovara. Kad god treba negde da se putuje, ja sam uvek za J. Pozvali smo babu, ona je pristala da čuva Bebu i pripreme su mogle da počnu!

Iskreno, nisam se baš nešto oduševila što idemo u Minhen (iako nikad nisam bila), ali šta je tu je. Još kad sam videla da ću sa 20C i uživanja u lepom i sunčanom danu otići na maksimalnih kišnih dnevnih 4C (real feeling nisam ni htela da znam), raspoloženje se naglo pogoršalo. Ipak, bolje negde, nego nigde, pomislila sam. A biće to i dobra prilika za još jedan romantičan vikend s mužem.  

Minhen Marienplatz

Krenula sam ka ormanu da pokušam da pronađem kaput, šal i rukavice (koje nisam obukla poslednje 3 godine od kako živim u Grčkoj) i negde iskopam prikladne čizme. Jaknu sam i nekako mogla da nosim u ruci, ali u čizmama sam se na pomenutih 20C skuvala! Ali, znala sam, ne zadugo.

Kao neko ko se plaši aviona, uvek mi let bude problem. Ipak, sve je bilo ok i za 2h bili smo na odredištu. Još iz aviona videlo se da su se nad Minhenom nadvili oblaci, ali je prognoza na aerodromu ipak obećavala – ako joj je za verovati, bar će sutradan biti sunčano.


Minhen Marienplatz

Kako provesti dva dana u Minhenu


Sam prilaz Minhenu sa aerodroma podsetio me je više na vojvođanska sela nego na veliki grad. Ulicama su dominirale niske zdrade, kuće, velika dvorišta - sve u istom nizu. Naš hotel je bio (tačno) 12 minuta metroom od centra, u mirnom predgrađu. Ostavili smo stvari i odmah krenuli ka centralnom trgu.

Minhen Neus Rathaus


Pogled sa pokretnih stepenica pri izlasku iz podzemlja metroa me potpuno opčinio. Prelepa zgrada Neues Rathaus (što mu u prevodu dođe nova zgrada Opštine) polako se pojavljivala ispred mene.  Izašla sam na trg Marienplatz i – stala! Bila sam oduševljena! Sve je čisto, zgrade su prelepe, mešavina starog i novog, i svaka ima neku svoju priču. Sve sija od urednosti! Puno me podsetio na Beč, što nije ni čudo, jer bavarska regija ima puno sličnosti sa Austrijom.

Na drugim sajtovima sigurna sam možete da pronađete mnogo informacijama o svakoj od znamenitosti ponaosob. Od mene ćete dobiti fotografije i šta bi (trebalo) da uradite u Minhenu ukoliko boravite 2 ili 3 dana.

Minhen i bicikle svuda oko vas
,

Znamenitosti i male tajne Minhena


  • Dakle, trg Marienplatz obiđite pod obavezno! Pre nego što počnete da fotografišete, okrenite se oko sebe i bar nekoliko minuta uživajte u prelepom okruženju.

Pogled sa crkve Svetog Petra




  • Popnite se na crkvu Svetog Petra. Stepenice su toliko uske da dvoje ne mogu da se mimoiđu i ima ih malo više od 300. Na vrhu vas čeka prelep panoramski pogled na grad. Cena karte je 2 evra, za studente i đake 1 evro. Kada siđete, pokušajte da pronađete jedno topovsko đule. Tu je još od Austrijskog rata, a nakon rekonstrukcije crkve posle II svetskog rata, Nemci su ga tu vratili i stoji i dan danas.







  • Ukoliko ste ljubitelj gradskih šetačkih tura, preporučujem ovu. Tura je besplatna, traje 3 sata, a Marcin, koji je nama bio vodič izvanredan. Naravno, ne zaboravite da se zahvalite i nagradite ga sa nekoliko evra. Videćete, vredi!
Marcina ćete prepoznati po plavoj jakni

  • Tri puta dnevno na trgu Marienplatz se skupljaju turisti da vide čuveni Gockenspiel. Ova atrakcija izglasana je od strane turista za drugu najdosadniju u Evropi, ali ako ipak odgledate dva dela, malo ko zna da postoji i treći J. Dakle, ne odlazite dok ne vidite pticu koja maše krilima. Tada se šou zvanično završava.

Gockenspiel

  • Posetite Viktualienmarkt i probajte lokalne bele kobasice (u hot-dog varijanti). Zaobiđite kioske na obodu sa naranžastom tendom jer ćete onda probati ne lokalnu već industrijsku varijantu (kažu Nemci, to je kao da ste jeli kobasicu iz Meka). Ako je dan lep, sedite u centralnu baštu i naručite jedno hladno pivo. Šest minhenskih pivara smenjuje se svake 2 nedelje, tako da će od toga zavisiti koje će da vam ponude.

Viktualienmarkt

  • Ukoliko ste ogladneli, ali ste ipak za nešto iz pekare, krenite od Marinplatz ulicom Tal. Sa desne strane postoji nekoliko odličnih pekara. Obična bavarka pereca sa buterom je must! Ako ste za pravi nemački doručak, onda je pravo mesto za vas neka od lokalnih pivnica! Bela kobasica, pereca i pivo! Da, pivo se ovde pije i za doručak.

Pogled na Marienplatz iz ulice Tal

  • Svi ste već sigurno upoznati da ljubitelji piva obožavaju Minhen. Probajte Augustina pivo, po mnogima najbolje pivo prizvedeno u Minhenu.



  • Ukoliko ste u potrazi za mladom Bavarkom, a ona je u tradicionalnoj nošnji, obratite pažnju na kojoj strani je vezana mašna na njenoj suknji. Ne prilazite ukoliko vidite da je desno-znači da je u ozbiljnoj vezi ili udata. Ako je na levoj strani, imate šanse za pregovore, a ako je na sredini – pravi ste srećnik! Biće vaša uz malo muke i piva J.

Bavarska tradicionalna odeća


  • Još nekoliko odličnih ulica za šetnju su Sendlinger Strase i Kaufinger Strase i ulice koje od Odeonplatza vode do Marinplatza. Ukoliko spadate u imucnije, sigurno će vam se dopasti najekskluzivnija ulica u Nemačkoj – Maximilian Strase. Jedna od 7 Louis Vuitton prodavnica, sat od 150.000 evra i prsten od 13.000 evra samo su neke od stvari koje ćete tamo pronaći.

Odeonplatz

  • Surferi u centru Minhena? Da, da, u Englischer Garten-u! Ne propustite!

Englischer Garten

  • Iskreno, nisam videla mnogo suvenirnica kao u drugim gradovima, tako da kada je ugledate-kupite!

  • Ukoliko niste neki ljubitelj piva, bar posetite Hofbrauhaus pivnicu, kažu najveću na svetu, u kojoj je Hitler osnovao Nacionalističku partiju i bio rado viđen gost. Ako iznad stola vidite tabele sa imenima, znajte da tu ne treba da sednete. One su rezervisane za porodice ili firme koje će to mesto moći da doživotno koriste.
Hofbrauhaus pivnica

  • Iako je pokazivanje svastike u Minhenu zabranjeno, u samom gradu nalazi se preko 200 znakova. Pogledajte oko sebe, možda neki uspete da pronađete.
  • Posetite Nymphenburg zamak na obodu Minhena. Nije daleko, dostupan je prevozom, a provešćete jedan lep dan u prirodi. U povratku, za sve ljubitelje BMW-a, posetite muzej koji se nalazi u sklopu njihove centrale.

Nymphenburg zamak

  • Ukoliko se zasitite kobasica, svinjetine, štrudle i piva, posetite italijanski restoran  Tarullos. Veseli Italijan na ulazu, papiri svuda po podu, opuštena atmosfera su zanimljiva promena.

Restoran Tarullos i opuštena atmosfera (papiri se bacaju na pod) 

  • U nekom trenutku učiniće vam se da ljudi na ulici šapuću. Da, to je ta kulturološka promena – sve je tiho, svi lepo i strpljivo voze, nema muzike do daske i konstantnog zvuka sirene.

Karlsplatz


  • Šetajte, šetajte, šetajte!

Neuhauserstrase

2. март 2016.

Zašto volim što sam starija prvorotka



Majka sam postala u kasnim 30-im. Kažu, te koje su se porodile kasnije, zovu se starije prvorotke. I da mi je neko predložio da to uradim ranije, verovatno bih pomislila da nije normalan. Osim, naravno, majke, kojoj je valjda dužnost da po završenom fakultetu to pitanje počne da postavlja po nekoliko puta dnevno, zajedno sa udajom i konstatovanjem da će posle biti kasno.

Kasno? Nikad nije kasno :). Kod mene je važila (i još uvek važi) deviza – sve u svoje vreme.

Zašto mislim da je bolje kasnije?


Mladost – ludost


Imala sam vremena da izlazim, upoznajem ljude, odlazim na mesta koja mi se dopadaju. Ekipa i ja bile smo dobre devojke koje ne piju, ne puše, ne drogiraju se, ali vole da „cirkulišu“. Odlično smo se provodile! Nema bara, kafića, kluba, modne revije, koncerta, predstave, izložbe na kojoj nismo bile (a želele smo). Nekad do malo posle ponoći, a nekad do zore. U 22-oj znale smo pola metropole, sve organizatore koncerata, vratare u klubovima i repertoare bendova.

Provod kakav treba doživeti (i preživeti) u 20-im jer mnogo toga naučiš o životu, ljudima, prioritetima, mogućnostima...  



Putovanja


Prizor koga se uvek setim kada čujem kako naši mladi kukaju da nemaju novca za putovanja – mladi Evropljani, sa ogromnim rančevima na leđima, spavaju na železničkoj stanici. Pored njih kese iz obližnjeg fast food kioska.

Tako smo i mi putovale. Želele smo da vidimo nešto novo, da upoznamo nove kulture, običaje, način na koji ljudi žive. Kad si mlađi, ne treba ti skoro ništa, osim malo snalažljivosti i dobre volje. Najobičniji smeštaj (nekad smo čak spavale i u stanovima prijatelja od prijatelja), jeftina karta (poznata putovanja autobusom 36 sati) ili čak stopiranje (druga su to vremena bila J). U vreme kada smo bile punoletne i obilasci Srbije su bili interesantni, jer drugde nismo mogle. Sećam se '99-e posle bombardovanja, ekipa i ja krenule busom na more u Crnu Goru. Bila je to tada egzotična destinacija – putovanje bez mostova, kozjim stazama, kroz kukuruze i drvorede.

Onda su usledile nove destinacije, na različitim kontinentima. Ništa preko agencija – same smo sve nalazile i prolazile bar upola jeftinije od agencijskih cena. Drugu polovinu imale smo za trošak.

Putovanje je avantura. Kada možeš da vidiš sve što želiš onda kada želiš i gde želiš. I ne zavisiš ni od koga. Neponovljivo iskustvo i najbolja škola.



Posao


Svi znamo koliko je teško pronaći posao kada poslodavac čuje da si majka. Ništa lakše nije ni zadržati ga nakon trudnoće, ali ipak ima svoje predosti.

Kada se kasnije ostvariš kao majka, imaš više radnog iskustva. Imala si vremena da dosta toga naučiš, upoznaš ljude, način na koji funkcionišu firme. Imaš zanat u rukama i preporuke, ako zatrebaju. Kada u firmi već radiš nekoliko godina, imaš neku sigurnost da će te sačekati da se vratiš s odsustva.

Ukoliko sve to treba da radiš i stekneš onda kada dete dođe, popreko će te gledati za svaki dan bolovanja, izlaske pre vremena, razgovore sa bakom oko jelovnika za bebin ručak i „da li je piškilo“ tema o kojima ćeš pokušati da šapatom razgovaraš preko telefona. Ako, naravno, imaš sreće da te zaposle.


Lakše je s detetom kad si mlađa


Oko ovoga nekako uvek dođem u polemiku sa ostalima.

Beba trenutno ima 12 kilograma. Da li je lako nositi 12 kilograma u rukama? Nije – ni u 20, ni u 30 ni u 40 godina!

Da li je lako ne spavati celu noć, jer se beba budi, bolesna je, treba da je nahraniš? Nije – ni u 20, ni u 30 ni u 40 godina!

Da li je lako voditi računa gde je, šta radi, da li će uspeti sama? Nije – ni u 20, ni u 30 ni u 40 godina!



Odluka o tome kada je najbolje vreme za rađanje treba da bude individualna. Nemam ništa protiv majki koje se odluče da u 20-im imaju decu. Kao što podržavam moje prijateljice da se u ulozi majke ostvare kada im bude 40. Samo, smeta mi to osuđivanje – šta si čekala do sad, što tako kasno?

Zato što sam želela da uživam u životu onda kada je vreme.

Sada živim drugačiji život u kome uživam, na drugačiji način.

Sada, kada mislim da je vreme to!

28. фебруар 2016.

Zašto želim da učestvujem na Spark.me konferenciji?

www.pexels.com

Pitate se šta će jedna keva na Spark.me? Osim što je jedna od najboljih konferencija ove vrste u regionu (kažu oni koji su bili, a kojima verujem), meni lično zanimljiva je zbog mene lično. Ne zbog Bebe (ona je ovoga puta u drugom planu).

Jednom novinarka – uvek novinarka


Tako sam i počela da pišem ovaj blog. Zato što sam (osim što tako piše u diplomi) u duši (i srcu) novinarka.

Zato što volim da pišem, da istražujem, da čitam, da čujem.

Zato što me interesuje da se informišem i učim.

Zato što volim da upoznajem nove, zanimljive ljude.

Zato što volim da pričam i da pitam.

Zato što mi je novinarstvo omogućilo da budem prisutna na bezbroj sjajnih događaja. Od lokalne pijace do Evrovizije.

Zato što mi sve to (mnogo) nedostaje.

www.pexels.com


Zavoleh online


Znate, mi mame smo nekako osuđene da budemo po ceo dan kod kuće. Onda počinje da nas interesuje sve što ima prefiks e-(nešto) i online. Sve obično krene sa Facebook-om, pa kada vidimo da možda imamo malkice vremena da se pozabavimo i nečim malo zanimljivijim, a usput nešto i naučimo, prelazimo na ozbiljnije teme.

Tako sam ja, interesujući se za neki dobar događaj koji obrađuje interesantne teme saznala za Spark.me konferenciju. Za sve je kriv Darin blog. Ona je prošle godine sve to tako lepo dočarala i opisala (a i keva je), da sam poželela da i ja budem tamo. Sjajni predavači, opasna blogerska ekipa i, čini se, mnogo stvari za videti i naučiti.

Pošto sam i sama marketing orijentisana i ponosna na svoja znanja i iskustva, rekoh, došlo je vreme da ga nadogradim. A gde ćeš bolje ispiracije nego među ljudima koji su nekada bili isto gde ja sada, a onda napravili nešto čime se danas ponose. Eto, to želim da vidim i čujem.

www.pexels.com


Na skriveno te vodim mesto...


Svako ko zna mene, zna i za moju neizmernu ljubav prema moru. U Budvi nisam bila od '99-e, kada smo preko kukuruznih polja i porušenih mostova, moje drugarice i ja pošto-poto htele da se okupamo u slanoj vodi. Ma, nije bilo šanse da preskočimo jednu godinu, a da ne odemo na more.

Eto, možda je Spark.me znak da treba da joj se vratim. Da ovo Egejsko, zamenim za Jadransko, pa da uporedim J. A vala i da na miru popijem jednu kafu na plaži (razumeće me sve mame sa malom decom), jer mi to mnogo nedostaje.

www.pexels.com

I mi keve (valjda) imamo život


Hm, ne baš onoliko koliko bismo htele. Eto ja, recimo, nemam vremena, ali trudim se. Ne odustajem. Ova 4 dana u Budvi će me, čini mi se, potpuno preporoditi. Zbog svega gore navedenog. A i imaću izgovor da 4 dana odsustvujem od kuće, kad već drugačije ne mogu da se izvučem. 

Kod mog muža, znate, učenje i usavršavanje uvek pali J.


4. фебруар 2016.

Prva poseta mami s bebom - šta da kupim?

Prodavnice dečjih stvari su, složićete se, pravo malo carstvo boja i prelepih majušnih odevnih predmeta koje, iako niste majka, izazivaju pozitivne reakcije.

Dok nisam postala mama, nisam shvatila koliko odabir pravog poklona može da bude važan kada krenete bebi ili detetu do dve godine u posetu. Obično sam kupovala ono što mi se učinilo lepo na oko, a ne ono što je praktično i ono što će mami stvarno zatrebati. Naročito u situaciji kada kupljeni poklon uglavnom ne možete da zamenite (zato volim Grčku, jer imate 30 dana da zamenite ono što vam je neko poklonio za bilo šta drugo što vam treba).

Dakle, krenuli ste kod prijateljice, rođake, koleginice s posla koja ima bebu ili dete do dve godine.

Independent/Matt Dixon


Šta ne treba da kupite


Evo nekoliko stvari kojima se ni jedna majka baš neće obradovati, pa ih pri kupovini poklona treba izbegavati.


Dugmad – ne, nikako!

Dobila sam jedan prelep jednodelni šorc sa majcom od teksasa koji se napred kopča. Na dugmiće. A dugmići onako mali, pa tanki. Beba se naravno migolji, nervozna je, neće dugo da sedi dok je ja zakopčavam. Šteta, lep model, ali nepraktičan! Obukla sam joj možda dva puta. Za više nisam imala živaca.

Dakle, kada kupujete bebi nešto što se kopča, odaberite nitne. Jednostavne, praktične, lake za otkopčavanje i zakopčavanje. Ili rajsfešlus. Ako baš mora na dugme, neka bude jedno.

Igračke sa mnogo delova

Priznajem da su kockice u svakom obliku (plastične, drvene, manje, veće, različitih oblika)  zanimljive za slaganje i motoriku, ali ih izbegavajte. One su smrt za mame! Mama će provesti bar pola sata skupljajući ih po podu, a delovi će, jedan po jedan, nestajati ispod kreveta, iza ormara, a neretko ćete ih naći i u svim ostalim prostorijama.

Postoje igračke koje su jednako dobre, ali iz jednog ili nekoliko većih delova. Mislite na mamu i odaberite takve!

stock.tookapic.com

Igračke sa muzikom koja se ne isključuje

Kada bi neko doneo igračku koja peva, prvo bih tražila dugme na koje može da se isključi. Jer, ako stavite baterije i igra počne, teško da će stati ako ne postoji dugme koje za to služi. Obično deca do dve godine ne razumeju šta vi to radite tamo ispod, pa možete da ih zavarate izgovorom da više „nema baterija“ ili da će „tata to da namesti kad dođe“.

Dakle, ako ste videli takvu igračku, obavezno pitajte prodavačicu da li zvuk može da se isključi.

Haljinice

Jeste, lepo je kada idete u posetu devojčici i pomislite na svu tu lepu garderobu koju možete da joj kupite. Ali, sve što je lepo na oko ne mora da znači da je dobro odabran poklon.

I da joj poklonite najlepšu haljinicu, obući će je jednom, eventualno dva puta. Zato što će da se omali, proći će sezona, mama ne ide nigde sa bebom gde bi mogla da joj je obuče, a za svakodnevnu šetnju ili odlazak u park nije konforna. Dakle, visiće u ormaru.

aliexpress


Kom poklonu će se svaka mama obradovati


Jednom moja sestra reče da je ona ta koja kupuje lepe stvari, a babe i dede su zadužene za one svakodnevne. Ali baš su te svakodnevne najpotrebnije i pravi su izbor za poklon.

condesign

Ćebe ili posteljina

To je ono što mama obično kupi na početku, ne u nekim velikim količinama. Čisto da ima da promeni. Posle na ćebe i posteljinu zaboravi.

Eto prilike da je vi podsetite! Ima toliko lepih dezena, posteljina ili ćebe su praktični, dugo traju i uvek su potrebni. Pravi poklon!

Pidžama

Možda te stvari, što reče moja sestra, treba da ostanu u nadležnosti baba i deda, ali jedna lepa pidžama je i korisna i potrebna. Ima ih toliko lepih, da prosto pomislite da nisu pidžame (tako sam se i ja prevarila kada sam dobila jednu prelepu i dugo je nosila kao helanke i bluzu, dok nisam ukapirala za koje je namene J).

kaboompics.com

Knjige

Moja Beba prosto uživa u knjigama. Kada me neko pita šta da joj kupim, ja kažem – knjigu! Za bebe malog uzrasta, tu su one šuškave. Kada malo porastu, tvrde korice su nezamenljive. A za one od 18 meseci, ima najrazličitijih – 3D, sa prelepim slikama, zvukovima, pomeralicama. Interaktivne i zabavne, lake za održavanje i skladištenje.

Šta je, po vama, idealan poklon za ovu priliku?