Toplomer ili plaža - naša letnja dilema

Foto: Pixabay

Kada mi je nedavno prijateljica koja živi u Nemačkoj pozavidela što živim na moru, jer je u Berlinu u julu bilo „prijatnih“ 18 stepeni sa kišom, došlo mi je da zaplačem. Ono malo kreativnosti što je ostalo u meni bilo je dovoljno da smislim novu kletvu. „Da bog da živeo na pljuvometar od mora i na 40C u julu ne mogao da se okupaš“.

Ne, nije samo problem u tome da nisam mogla na plažu, već nigde iz kuće! Kako nesreća nikada ne ide sama, osim što je Beba cele nedelje imala visoku temperaturu, muž je odsustvovao od kuće zbog veoma važnog sajma. Dakle, sama u 4 zida sa bolesnim detetom.

Za mene kao jednu veoma socijalnu osobu, koja više voli da je van kuće nego 'leba da jede, ovo je najgori mogući scenario. I još sa Bebom, kojoj je, osim što je bolesna, dosadilo svaki dan isto okruženje i iste stvari (šta ću, ne mogu ni ja ceo dan da budem zabavljačica) sa svojim željama i zahtevima.

Jedina svetla tačka u ovim zatvorskim danima je nedelja – dan kada dolazi baba! To mi je davalo snage da izdržim.

Svaka medicinska sestra je heroj

Kada ste po ceo dan kući za živahnom (još malo pa) dvogodišnjakinjom, koja je pritom bolesna, hteli ne hteli pretvorite se u medicinsku sestru. Moja svakodnevica pretvorila se u:

• merenje temperature (kada kažem da treba da merimo temperaturu i pomenem toplomer, kao da treba nožem da je bodem!)
• davanje sirupa (ni malo lako ubediti Bebu da treba da pije predivni sirupić sa ukusom trešnjice, jer sve što ja hoću, ona neće )
• podsećanje da treba da ide na nošu (u toku je odvikavanje od pelena, pa na to sve treba dodati i čišćenje podova i pranje gaćica svako malo)
• ostale „hoću“ i „daj mi“ aktivnosti (hoću vodu, dodaj mi knjigu, pije mi se sok, daj mi keks...)
• sve one stvari koje se podrazumevaju – kuvanje, čišćenje, pranje, sklanjanje igračaka.

Dakle, svako malo na pamet su mi padale te vredne žene, koje svaku želju bolesnika treba da izvrše. 

 

Foto: Pixabay

Svaka keva kojoj je super da čuva decu je žena zmaj

Da, znam, nisam ja jedina kojoj se dete razbolelo i koja je sedela u kući nedelju dana. Jeste, napolju je predivno, miris mora oseća se u vazduhu, svi su negde otišli ili bar imaju nekog ko će da se sa detetom zabavlja pola sata. A ja, jadna, ostavljena i zatvorena.

Ponekad, kada slušam poneke majke kako sa oduševljenjem pričaju o tome kako se ludo zabavljaju sa svojom decom, pomislim da možda sa mnom mešto nije u redu? I zaista se trudim da čitamo, crtamo, pevamo, ređamo kockice, igramo, šetamo bebe, stavljamo slona i medu da spavaju, kuvamo ručak Snupiju i konju, prenosimo vodu iz kofice u bazen, spuštamo se na toboganu, ali šta posle? Šta se dešava onog momenta kada bi mama da malo iskulira, ali ne može jer Beba ima visoku temperaturu i skače joj po glavi (ova moja se ne skrašava ni kada je bolesna)? Da, sad sigurno kažete „pusti je da se igra sama“. I to potraje jedno 15 minuta, i šta posle? Hoćete da se istuširate – ona je tu, da popijete kafu – ona bi da je meša, da nešto uradite – nema šanse, da pročitate vesti – samo dok šetate od kuvanja ručka konju do stavljanja mede da spava. Razgovarali biste sa nekim telefonom? Možda 2 minuta, a posle kreće „mamaaaaaaa“!

I onda biste tako negde da izađete, da proluftirate mozak, ali ne možete.

Ne, ja izgleda nisam tipična „volim da sedim kod kuće“ keva. Eto, rekla sam.

Dvoje bolesne dece – ne smem ni da pomislim

Iako sam u jednom prethodnom postu napisala zašto mislim da ću se ipak zadržati na jednom, ponekad mi padne na pamet da je možda sebično da bude sama. A onda posle ovakvih dana kažem sebi – ipak je tako najbolje. Samo zamišljam sve ovo puta dva. A ne, ne, nisam ja taj kapacitet J.

Foto: Pixabay

Spas je u kombinovanju

Ja ipak mislim i sve više sam sigurna da mama treba da ima neki svoj ventil. Kao što je meni pisanje -  ovaj blog ili još jedan blog o Grčkoj koji rado pišem ili tekstovi za magazin kojima se radujem. Ili nekoj drugoj mami kafa na terasi, odlazak u teretanu, na piće sa drugaricom. Jer, tek kada si zatvoren, vidiš da to nisi ti, da ti nešto fali da te ispuni.

Pošto me uvek kritikuju da pišem samo ono loše (a ja ipak pišem ono što osećam), bilo je i nečeg dobrog tih nedelju dana. Pelena sam se konačno oslobodila (juhuuuuu) i uživala slušajući kako Beba svakim danom sve više zna.

Mislim da je uzrast oko 2 godine najzanimljiviji, jer deca tada uče da povezuju i puno ispituju. Svakog dana sam se na svu moju muku slatko smejala njenim smešno izgovorenim rečima, nespretnim rečenicama i komentarima. A naročito uveče, kada joj se spava i kaže: „Mama hajde da se mazimo“. Onda čitamo bajke, pevamo pesmice, Beba skače po krevetu i smeje se. Male stvari koje na kraju dana ipak mami izmame osmeh na lice.

Zašto želim da učestvujem na Spark.me konferenciji?

www.pexels.com

Pitate se šta će jedna keva na Spark.me? Osim što je jedna od najboljih konferencija ove vrste u regionu (kažu oni koji su bili, a kojima verujem), meni lično zanimljiva je zbog mene lično. Ne zbog Bebe (ona je ovoga puta u drugom planu).

Jednom novinarka – uvek novinarka

Tako sam i počela da pišem ovaj blog. Zato što sam (osim što tako piše u diplomi) u duši (i srcu) novinarka.

Zato što volim da pišem, da istražujem, da čitam, da čujem.

Zato što me interesuje da se informišem i učim.

Zato što volim da upoznajem nove, zanimljive ljude.

Zato što volim da pričam i da pitam.

Zato što mi je novinarstvo omogućilo da budem prisutna na bezbroj sjajnih događaja. Od lokalne pijace do Evrovizije.

Zato što mi sve to (mnogo) nedostaje.

www.pexels.com

Zavoleh online

Znate, mi mame smo nekako osuđene da budemo po ceo dan kod kuće. Onda počinje da nas interesuje sve što ima prefiks e-(nešto) i online. Sve obično krene sa Facebook-om, pa kada vidimo da možda imamo malkice vremena da se pozabavimo i nečim malo zanimljivijim, a usput nešto i naučimo, prelazimo na ozbiljnije teme.

Tako sam ja, interesujući se za neki dobar događaj koji obrađuje interesantne teme saznala za Spark.me konferenciju. Za sve je kriv Darin blog. Ona je prošle godine sve to tako lepo dočarala i opisala (a i keva je), da sam poželela da i ja budem tamo. Sjajni predavači, opasna blogerska ekipa i, čini se, mnogo stvari za videti i naučiti.

Pošto sam i sama marketing orijentisana i ponosna na svoja znanja i iskustva, rekoh, došlo je vreme da ga nadogradim. A gde ćeš bolje ispiracije nego među ljudima koji su nekada bili isto gde ja sada, a onda napravili nešto čime se danas ponose. Eto, to želim da vidim i čujem.

www.pexels.com

Na skriveno te vodim mesto...

Svako ko zna mene, zna i za moju neizmernu ljubav prema moru. U Budvi nisam bila od '99-e, kada smo preko kukuruznih polja i porušenih mostova, moje drugarice i ja pošto-poto htele da se okupamo u slanoj vodi. Ma, nije bilo šanse da preskočimo jednu godinu, a da ne odemo na more.

Eto, možda je Spark.me znak da treba da joj se vratim. Da ovo Egejsko, zamenim za Jadransko, pa da uporedim J. A vala i da na miru popijem jednu kafu na plaži (razumeće me sve mame sa malom decom), jer mi to mnogo nedostaje.

www.pexels.com

I mi keve (valjda) imamo život

Hm, ne baš onoliko koliko bismo htele. Eto ja, recimo, nemam vremena, ali trudim se. Ne odustajem. Ova 4 dana u Budvi će me, čini mi se, potpuno preporoditi. Zbog svega gore navedenog. A i imaću izgovor da 4 dana odsustvujem od kuće, kad već drugačije ne mogu da se izvučem. 

Kod mog muža, znate, učenje i usavršavanje uvek pali J.

Krivo je more...

Sve, sve, ali more obožavam! A o radosti odlaska na plažu da i ne govorim. Mogla bih satima i satima da sedim, pijem kafu i gledam u more. Negde od 16h pa dok se ne smrkne.

Doselivši se u zemlju koja ima more, moj san o čestim odlascima na plažu se ostvario. Sad kad god želim, mogu da skoknem do tog malog raja. Ipak, prošlog vikenda desilo se nešto potpuno neočekivano. Rekla sam mužu: „Danas nećemo na plažu“. Nije mogao da veruje da ću ja to ikada reći. Ne, nisam je zamrzela. Htela sam samo da je malo...zaobiđem...

U životu novopečene mame sve se menja, pa i taj famozni odlazak na plažu. Kada mi je pre jedno dve godine koleginica, na pitanje zašto ne vodi svog osmomesečnog sina na plažu, jednostavno odgovorila da joj je ipak lakše da ostane kod kuće, pomislila sam da je luda. Ma daj, more je tako blizu, šta može da bude toliko komplikovano da umesto u moru ostaneš kući u lavoru?

 

Dok nisam značenje njenih reči osetila na svojoj koži.

Nakon priličnog broja pročitanih blogova iskusnih majki na temu beba/dete i plaža, saveta onoga ko svako leto pomaže roditeljima da izaberu što bolju destinaciju i iskustvima mama koje sam i sama prenela, nije mi trebalo mnogo da shvatim kako to sve realno izgleda. A gde ćete bolje, nego iz sopstvenog iskustva.

Jedina gora stvar od pakovanja za plažu je pakovanje bebe za put. Od onoga što ste već spakovali i jedva je stalo u gepek, za plažu treba iznova da kopate po torbi i gomili kesa i uzmete ono što vam zaista treba. Ako je vrućina, onda to iziskuje zaštitu koja počinje od automobila. Krema za sunčanje, kapica, pelena za prozor ako nemate ono čudo koje štiti od sunca, pa onda pelena za sedište da se beba ne oznoji preterano. Pošto naša baš i ne voli da je u sedištu, onda su svi vidovi zabave poželjni jer će nam u suprotnom kratka vožnja presesti. Lopta, prazne plastišne flašice svih veličina (fascinacija mućkanjem,  šuškanjem i grickanjem poklopca), pa kada sve to za nekoliko minuta dosadi nekoliko knjižica, moje naočare (samo moje hoće!), omoti od CD-a i sve drugo što se nađe pri ruci, a još nije opipala ili stavila u usta.

A onda - izlazak iz kola. U svom devojačkom životu, pod obavezno sam se smejala kada na plaži vidim ogromne Jumbo kese pune rekvizita za plažu (sigurna sam da je svako ko je bar jednom bio u Grčkoj, bar čuo za prodavnice Jumbo). Priznajem, žalila sam te jadne roditelje koji dovuku pola kuće sa sobom, a dete nakon 5 minuta ipak plače, jer hoće ono što nema, a kod nekog je videlo. E, sada je to postala moja realnost. U dve kese i jednoj torbi vukla sam peškire (sa kapunjačom, bez kapuljače, pončo, mantilić), kreme za sunčanje i ujede, pelene, hranu i sve što uz nju ide, maramice, garderobu, kupaće kostime svih vrsta (bikini, jednodelni, skafander) i naravno nezaobilazne kofice, grabuljice, lopatice, činijice...Uz sve to, dobismo na poklon i bazenče koje se ne naduvava (hvala Bogu, inače bih nosila i pumpu i još koješta), ali i tu nije sve potaman jer lako se rasklapa ali se teško sklapa. Što reče moja drugarica strankinja, kada sam je pitala da li su tende za plažu dobra stvar: „Sedela sam jedan dan sa mamom na plaži i posmatrala roditelje koji su ih imali. Ultimativna zabava! Imaš dve opcije: one jeftine koje na dašak vetra padnu i one skuplje koji se, kao, lako montiraju i sklope na ambalaži, ali u realnosti je to ipak malo teže izvodljivo.“

 

Iako sam se do poslednjeg momenta opirala, na kraju smo kupili suncobran. Za mene je nekako odlazak na plažu trenutak relaksacije, a ako treba još i da montiram suncobran, vadim ležaljke i vučem stolice na 40C, onda se to polako pretvara u mučenje. Ali, sve za bebu, kako drugačije?

Pošto smo prestali da vučemo kolica, pored svih gore navedenih stvari, u naručju nosimo i - bebu!

Možda bi neka agencija za iznajmljivanje nosača stvari za bebu u letnjem periodu bila dobra start-up investicija?

Sreća u nesreći – beba je na plaži super divna! Bar za sad. Sa vodom se odmah zagotivila jer je već nekoliko meseci vodim na bebi plivanje. Sa peskom na početku nije bila baš u dobrim odnosima, jer je nekako ostajao na njoj, a ona je pošto-poto želela da ga se reši. Sad joj to ne smeta, ali ga po dolasku na plažu obavezno proba. Sa kamenčićima se desila  ljubav na prvi pogled, pardon zalogaj, jer ih (naravno) neprestano stavlja u usta pa zato ne idemo na šljunkovite i kamenite plaže. Osim šljapkanja u plićaku, voli da prepuzi plažu, pa biramo one malo šire i duže. Sve u svemu, stignem i kafu da popijem.

Sve dok ne dođe vreme za odlazak.Onda ide sve isto, ali u obrnutom smeru.

Kada onako izmorena dođem kući, čeka me vađenje stvari, pranje kostima, kačenje peškira i ono što mi najteže pada– kupanje bebe. Kad se sve to završi, dođe red i na mene da sperem so i pesak. Hvala Bogu na vodi koja me malo povrati u život.

 

Ne znam koliko će vremana proći da se opet sa onim istim žarom plaži vratim, ali već sam naučila da se čovek na sve navikne. Verovatno se za kratko vreme neću ni sećati višečasovnog uživanja koje sam godinama praktikovala. Odlazak na plažu sada ima jednu sasvim drugu dimenziju.

Mama konformista, mama avanturista i mama realista u epizodi: 5+4+4 saveta za letovanje s decom

Pita me juče moj muž o planovima za odmor. Kad Grk pita za planove (jer su Grci, jelte, poznati po tome da sve rade u poslednjem trenutku) znači da kasnim sa organizacijom. Nije da ja ne znam gde bih, da idemo nas dvoje, nego me brine šta će na sve to reći beba.
 

Posle uvodnih saveta koje je dala Dragana, turistički radnik, moje istraživanje ide korak dalje. Odnosno korak bliže, jer sam pitala tri naizgled različite mame kako zaista izgleda letovanje s bebama/decom - u praksi.

 

Ana - mama konformista (Veljko 8, Vera 3)

 

Dobro se informišite oko destinacije, važno je da znate šta vas tamo čeka

Destinacije biram tako što iz ponude agencije u koju imam poverenja odvojim nekoliko primamljivih mesta, a onda ih danima pojedinačno analiziram. Na netu istražujem komentare, fotografije, ocene. Kada idete sa decom na more, postoje stvari koje su vam jako važne, kao što su blizina plaže, mogućnost ishrane, šetalište u mestu, dodatni sadržaji…Uglavnom sama donosim odluku oko destinacije, jer sada već znam šta želimo i šta nam treba, a  na kraju dam mužu šansu da kaž svoje mišljenje.

           Iako možda na prvi pogled deluje skuplje, all inclusive i/ili hotel na plaži su zakon

Sa prvim detetom smo prvi put išli na more kada je imao 9 meseci. Turska avionom, hotel sa 5 zvezdica, all inclusive i vodili smo babu pedijatra sa sobom. Valjda prvo dete pa o svemu razmišljaš - brdo lekova, unutrašnji bazen da bi se kupali ako je loše vreme, baby servis u restoranu…Bilo je to najskuplje letovanje na kome smo do tada bili, ali nekako najbolje.

Kada je sin imao 7, a ćerka 2 godine, otišli smo u apartman. Pomislili smo da su već veliki, kostaće nas manje...Međutim, bilo je to najgore letovanje ikada. Neko mora po doručak, jedno hoće pecivo, drugo viršle....Ili neće tada da jedu, pa čim stignemo na plažu traže, onda kupuj pice ili palačinke na plaži što je na kraju bila skuplja varijanta od all inclusiveTurske...Pade i kiša, sedimo unutra u apartmanu, deca nervozna, mi napeti.

Dakle, ukoliko su roditelji u mogućnosti, definitivno: sa decom hotel, hrana spremna (po mogućstvu all inclusive) jer se svakom jede i pije u drugo vreme i to obavezno različite stvari. Plaža je blizu, što je opet jako važno jer, po pravilu, sto puta se vraćamo do sobe! Ponesemo šlauf - dete hoće čamac, ponesemo lopaticu i koficu - dete hoće modlice za pesak... Zaboravimo kapicu i taman kad je donesemo uvidimo da smo zaboravili sredstvo za sunčanje...Da ne pominjem tegljenje  kolica i rekvizita sa sve decom, što na duže relacije zna da bude poprilično naporno.

 

Malu apoteku obavezno poneti sa sobom

Iako svako mesto ima apoteku, ponesite “malu apoteku” - za ne daj Bože. Obavezno nešto za temperaturu, antibiotik, probiotik, nešto za alergiju, mazalice za smirivanje crvenila od sunca. Da ne biste morali da jurite po mestu ako se nešto desi. Tada vam sigurno najmanje trebaju nedoumice tipa da li apoteka radi i koja, koji lek je za tempraturuu, a u stranoj ste zemlji, pa ne znate…

 

Nigde bez bake!

Ako zaista želite da se odmorite, povedite baku (ili nekog ko može da vam pomogne sa decom)! Bez toga, odmor će se, naročito sa malom decom, pretvoriti donekle u  umor.

Mi smo dugo letovali s bakom i mislili smo da bez babe ne može (naša je i pedijatar). Ipak, više je ne vodimo. Poslednji put smo joj ponudili da ide sa nama i da snosimo naravno sve troškove a odgovor je bio "platiću ja vama da idete sami, treba i ja da se odmorim".

 

Mala deca – velika briga, velika deca - manja briga 

Ako je mamama sa bebama i malom decom za utehu, u našem slučaju je bilo mala deca-velika briga a što su deca veća, manje je opterećenje i manji su zahtevi.

 

Ivana - mama avanturista (Mateja 6, Ema 3)

Decu uklapam u svoj raspored!

Kada je o letovanju reč, biram isto što sam birala I bez dece. Njih uklapam u svoje planove. Jedino što mi je bitno je želja da negde odem i nešto vidim i da to sebi mogu da priuštim. Sve ostalo je manje važno. Auto ili avion, sve je jedno i zavisi od destinacije. Kad ne bismo mogli da priustimo, išli bismo autobusom.

 

Dojenje u avionu? Ništa strašno! 

Sina sam prvi put vodila na letovanje sa 5 meseci na Skijatos, a ćerku sa 3 meseca u Egipat. Dojila sam oboje, pa se nisam plašila trovanja i dehidratacije. Zanimljivo je da na letu za Egipat niko nije znao da je u avionu tako mala beba, dok je nisam podojila i podigla. Ne zna se ko je bio više iznenađen, ona kada je videla toliko ljudi ili oni jer je u avionu tako mala beba koja uopšte nije plakala!
 

Aktivan odmor itekako je moguć s decom

U principu, imamo spisak destinacija koje želimo da obiđemo. Deca su tu, ali to ne menja ništa. Odlučujemo se za jednu od destinacija samo u zavisnosti od ponude agencija, preporuke ili budžeta. Deca su nam na poslednjem mestu, u smislu da brinemo da li će im sve biti potaman, jer znamo da im ništa neće faliti kada su sa nama. Uvek je dobrodošao mir, ili veći prostor što se smeštaja tiče, ali i da toga nema, snašli bismo se. Recimo, naše omiljeno putovanje bilo je kad je sin imao godinu ipo - Italija-Francuska-Španija kolima 26 dana. 
 

 

Ne opterećujte se stvarima

Ni jedan put kada sam letovala sa decom ničega se nisam plašila. Klinci su svuda uživali, i nisam se opterećivala da treba da nosim mnogo stvari ili lekova.

 

Ljubica – mama realista (Mihajlo 6, Lucija 3, Manja 1,5)

 

 

Apartman je realnost porodice sa troje dece

Ja bih volela da to bude hotel ali je apartman ipak realnost – u našem slučaju, sa troje dece, retko može da se pronađe hotel koji ima tako velike sobe a ipak pristojne cene. Po našem dosadašnjem iskustvu tu je i problem obroka kada su deca mala, pa je apartman ipak sigurnija varijanta.

           
           Izbor meseca i te kako važan za dobar odmor

Pored mesta i izbora apartmana koje mahom biramo po preporuci, mesec kada idemo na more je izuzetno važan. Po mom iskustvu, za one koje imaju decu, jun je najbolja opcija jer je toplo, a dan je dug.
  

           Kreneš i moliš Boga da se deca ne razbole

Mihajlo, najstariji sin, je imao 7 meseci kada smo otišli sa njim na more. Prvo letovanje s bebom, destinacija Crna Gora. Kao, bliže nam je. Ako se razboli, ipak je to „naša“ zemlja...Nekako mi se čini da je uvek najveći strah da će se dete razboleti, pa poneseš brdo lekova i moliš se da se ništa ne desi....Te godine smo imali sreće!

Sledeće godine sin i muž su otišli sami na more i to je bio poslednji put  kada  smo kročili u Crnu Goru. Mihajlo je dobio najstrašnije trovanje, ja sam jednu noć sela u bus i otišla kod njih. Krenuli smo sutradan kući, ali je virus uhvatio i mog muža, kasnije i mene. To letovanje nikad neću zaboraviti!

          Letovanje s decom - odmor ili umor

Za razliku od „devojačkog“ letovanja kada je odlazak na more stvarno bio odmor, ovo sa decom je umor, ali nekako neophodan. Svaki odlazak sa troje dece na more je nova avantura, ali pošto toliko volimo more, spremni smo na sve :)!

 

 

Preporuke za letovanje s decom

Mama konformista: Turski hoteli sa svim sadržajima ali i Grčka je ok. Topla preporuka - Sitonija i Nei Pori, fenomenalne peščane, nepregledne plaze.

Mama avanturista: Naše omiljeno putovanje bilo je Italija-Francuska-Španija kolima 26 dana, koje toplo preporučujem svima koji vole aktivan odmor, kao i letovanje na Lefkadi ili Kefaloniji.

Mama realista: Tasos definitivno, veliki izbor plaža, prirodan hlad... Nama je Limenas bio pun pogodak! Iako je glavni grad i nisam niše posebno očekivala od njega, iznenadila nas je divna gradska plaža, a o onoj najlepšoj, koja nam je bila blizu, imam samo reči hvale.