Sve, sve, ali more
obožavam! A o radosti odlaska na plažu da i ne govorim. Mogla bih satima i
satima da sedim, pijem kafu i gledam u more. Negde od 16h pa dok se ne smrkne.
Doselivši se u zemlju
koja ima more, moj san o čestim odlascima na plažu se ostvario. Sad kad god
želim, mogu da skoknem do tog malog raja. Ipak, prošlog vikenda desilo se nešto
potpuno neočekivano. Rekla sam mužu: „Danas nećemo na plažu“. Nije mogao da
veruje da ću ja to ikada reći. Ne, nisam je zamrzela. Htela sam samo da je
malo...zaobiđem...
U životu novopečene
mame sve se menja, pa i taj famozni odlazak na plažu. Kada mi je pre jedno dve
godine koleginica, na pitanje zašto ne vodi svog osmomesečnog sina na plažu,
jednostavno odgovorila da joj je ipak lakše da ostane kod kuće, pomislila sam
da je luda. Ma daj, more je tako blizu, šta može da bude toliko komplikovano da
umesto u moru ostaneš kući u lavoru?
Dok nisam značenje
njenih reči osetila na svojoj koži.
Nakon priličnog broja pročitanih blogova iskusnih
majki na temu beba/dete i plaža, saveta
onoga ko svako leto pomaže roditeljima da izaberu što bolju destinaciju i iskustvima
mama koje sam i sama prenela, nije mi trebalo mnogo da shvatim kako to sve realno
izgleda. A gde ćete bolje, nego
iz sopstvenog iskustva.
Jedina gora stvar od
pakovanja za plažu je pakovanje bebe za put. Od onoga što ste već spakovali i
jedva je stalo u gepek, za plažu treba iznova da kopate po torbi i gomili kesa i
uzmete ono što vam zaista treba. Ako je vrućina, onda to iziskuje zaštitu koja
počinje od automobila. Krema za sunčanje, kapica, pelena za prozor ako nemate
ono čudo koje štiti od sunca, pa onda pelena za sedište da se beba ne oznoji
preterano. Pošto naša baš i ne voli da je u sedištu, onda su svi vidovi zabave
poželjni jer će nam u suprotnom kratka vožnja presesti. Lopta, prazne plastišne
flašice svih veličina (fascinacija mućkanjem,
šuškanjem i grickanjem poklopca), pa kada sve to za nekoliko minuta
dosadi nekoliko knjižica, moje naočare (samo moje hoće!), omoti od CD-a i sve
drugo što se nađe pri ruci, a još nije opipala ili stavila u usta.
A onda - izlazak iz
kola. U svom devojačkom životu, pod obavezno sam se smejala kada na plaži vidim
ogromne Jumbo kese pune rekvizita za plažu (sigurna sam da je svako ko je bar
jednom bio u Grčkoj, bar čuo za prodavnice Jumbo). Priznajem, žalila sam te
jadne roditelje koji dovuku pola kuće sa sobom, a dete nakon 5 minuta ipak
plače, jer hoće ono što nema, a kod nekog je videlo. E, sada je to postala moja
realnost. U dve kese i jednoj torbi vukla sam peškire (sa kapunjačom, bez
kapuljače, pončo, mantilić), kreme za sunčanje i ujede, pelene, hranu i sve što
uz nju ide, maramice, garderobu, kupaće kostime svih vrsta (bikini, jednodelni,
skafander) i naravno nezaobilazne kofice, grabuljice, lopatice, činijice...Uz
sve to, dobismo na poklon i bazenče koje se ne naduvava (hvala Bogu, inače bih
nosila i pumpu i još koješta), ali i tu nije sve potaman jer lako se rasklapa
ali se teško sklapa. Što reče moja drugarica strankinja, kada sam je pitala da li su tende za plažu dobra stvar: „Sedela sam jedan dan
sa mamom na plaži i posmatrala roditelje koji su ih imali. Ultimativna zabava! Imaš
dve opcije: one jeftine koje na dašak vetra padnu i one skuplje koji se, kao,
lako montiraju i sklope na ambalaži, ali u realnosti je to ipak malo teže
izvodljivo.“
Iako sam se do
poslednjeg momenta opirala, na kraju smo kupili suncobran. Za mene je nekako
odlazak na plažu trenutak relaksacije, a ako treba još i da montiram suncobran,
vadim ležaljke i vučem stolice na 40C, onda se to polako pretvara u mučenje.
Ali, sve za bebu, kako drugačije? 
Pošto smo prestali da
vučemo kolica, pored svih gore navedenih stvari, u naručju nosimo i - bebu!
Možda bi neka agencija
za iznajmljivanje nosača stvari za bebu u letnjem periodu bila dobra start-up
investicija?
Sreća u nesreći – beba
je na plaži super divna! Bar za sad. Sa vodom se odmah zagotivila jer je već
nekoliko meseci vodim na bebi plivanje. Sa peskom na početku nije bila baš u
dobrim odnosima, jer je nekako ostajao na njoj, a ona je pošto-poto želela da
ga se reši. Sad joj to ne smeta, ali ga po dolasku na plažu obavezno proba. Sa
kamenčićima se desila ljubav na prvi
pogled, pardon zalogaj, jer ih (naravno) neprestano stavlja u usta pa zato ne
idemo na šljunkovite i kamenite plaže. Osim šljapkanja u plićaku, voli da
prepuzi plažu, pa biramo one malo šire i duže. Sve u svemu, stignem i kafu da
popijem.
Sve dok ne dođe vreme
za odlazak.Onda ide sve isto, ali u obrnutom smeru.
Kada onako izmorena
dođem kući, čeka me vađenje stvari, pranje kostima, kačenje peškira i ono što
mi najteže pada– kupanje bebe. Kad se sve to završi, dođe red i na mene da
sperem so i pesak. Hvala Bogu na vodi koja me malo povrati u život.
Нема коментара:
Постави коментар