11. август 2015.

Krivo je more...


Sve, sve, ali more obožavam! A o radosti odlaska na plažu da i ne govorim. Mogla bih satima i satima da sedim, pijem kafu i gledam u more. Negde od 16h pa dok se ne smrkne.

Doselivši se u zemlju koja ima more, moj san o čestim odlascima na plažu se ostvario. Sad kad god želim, mogu da skoknem do tog malog raja. Ipak, prošlog vikenda desilo se nešto potpuno neočekivano. Rekla sam mužu: „Danas nećemo na plažu“. Nije mogao da veruje da ću ja to ikada reći. Ne, nisam je zamrzela. Htela sam samo da je malo...zaobiđem...

U životu novopečene mame sve se menja, pa i taj famozni odlazak na plažu. Kada mi je pre jedno dve godine koleginica, na pitanje zašto ne vodi svog osmomesečnog sina na plažu, jednostavno odgovorila da joj je ipak lakše da ostane kod kuće, pomislila sam da je luda. Ma daj, more je tako blizu, šta može da bude toliko komplikovano da umesto u moru ostaneš kući u lavoru?

 

Dok nisam značenje njenih reči osetila na svojoj koži.

Nakon priličnog broja pročitanih blogova iskusnih majki na temu beba/dete i plaža, saveta onoga ko svako leto pomaže roditeljima da izaberu što bolju destinaciju i iskustvima mama koje sam i sama prenela, nije mi trebalo mnogo da shvatim kako to sve realno izgleda. A gde ćete bolje, nego iz sopstvenog iskustva.

Jedina gora stvar od pakovanja za plažu je pakovanje bebe za put. Od onoga što ste već spakovali i jedva je stalo u gepek, za plažu treba iznova da kopate po torbi i gomili kesa i uzmete ono što vam zaista treba. Ako je vrućina, onda to iziskuje zaštitu koja počinje od automobila. Krema za sunčanje, kapica, pelena za prozor ako nemate ono čudo koje štiti od sunca, pa onda pelena za sedište da se beba ne oznoji preterano. Pošto naša baš i ne voli da je u sedištu, onda su svi vidovi zabave poželjni jer će nam u suprotnom kratka vožnja presesti. Lopta, prazne plastišne flašice svih veličina (fascinacija mućkanjem,  šuškanjem i grickanjem poklopca), pa kada sve to za nekoliko minuta dosadi nekoliko knjižica, moje naočare (samo moje hoće!), omoti od CD-a i sve drugo što se nađe pri ruci, a još nije opipala ili stavila u usta.

A onda - izlazak iz kola. U svom devojačkom životu, pod obavezno sam se smejala kada na plaži vidim ogromne Jumbo kese pune rekvizita za plažu (sigurna sam da je svako ko je bar jednom bio u Grčkoj, bar čuo za prodavnice Jumbo). Priznajem, žalila sam te jadne roditelje koji dovuku pola kuće sa sobom, a dete nakon 5 minuta ipak plače, jer hoće ono što nema, a kod nekog je videlo. E, sada je to postala moja realnost. U dve kese i jednoj torbi vukla sam peškire (sa kapunjačom, bez kapuljače, pončo, mantilić), kreme za sunčanje i ujede, pelene, hranu i sve što uz nju ide, maramice, garderobu, kupaće kostime svih vrsta (bikini, jednodelni, skafander) i naravno nezaobilazne kofice, grabuljice, lopatice, činijice...Uz sve to, dobismo na poklon i bazenče koje se ne naduvava (hvala Bogu, inače bih nosila i pumpu i još koješta), ali i tu nije sve potaman jer lako se rasklapa ali se teško sklapa. Što reče moja drugarica strankinja, kada sam je pitala da li su tende za plažu dobra stvar: „Sedela sam jedan dan sa mamom na plaži i posmatrala roditelje koji su ih imali. Ultimativna zabava! Imaš dve opcije: one jeftine koje na dašak vetra padnu i one skuplje koji se, kao, lako montiraju i sklope na ambalaži, ali u realnosti je to ipak malo teže izvodljivo.“

 
Iako sam se do poslednjeg momenta opirala, na kraju smo kupili suncobran. Za mene je nekako odlazak na plažu trenutak relaksacije, a ako treba još i da montiram suncobran, vadim ležaljke i vučem stolice na 40C, onda se to polako pretvara u mučenje. Ali, sve za bebu, kako drugačije?

Pošto smo prestali da vučemo kolica, pored svih gore navedenih stvari, u naručju nosimo i - bebu!

Možda bi neka agencija za iznajmljivanje nosača stvari za bebu u letnjem periodu bila dobra start-up investicija?

Sreća u nesreći – beba je na plaži super divna! Bar za sad. Sa vodom se odmah zagotivila jer je već nekoliko meseci vodim na bebi plivanje. Sa peskom na početku nije bila baš u dobrim odnosima, jer je nekako ostajao na njoj, a ona je pošto-poto želela da ga se reši. Sad joj to ne smeta, ali ga po dolasku na plažu obavezno proba. Sa kamenčićima se desila  ljubav na prvi pogled, pardon zalogaj, jer ih (naravno) neprestano stavlja u usta pa zato ne idemo na šljunkovite i kamenite plaže. Osim šljapkanja u plićaku, voli da prepuzi plažu, pa biramo one malo šire i duže. Sve u svemu, stignem i kafu da popijem.

Sve dok ne dođe vreme za odlazak.Onda ide sve isto, ali u obrnutom smeru.

Kada onako izmorena dođem kući, čeka me vađenje stvari, pranje kostima, kačenje peškira i ono što mi najteže pada– kupanje bebe. Kad se sve to završi, dođe red i na mene da sperem so i pesak. Hvala Bogu na vodi koja me malo povrati u život.


 
Ne znam koliko će vremana proći da se opet sa onim istim žarom plaži vratim, ali već sam naučila da se čovek na sve navikne. Verovatno se za kratko vreme neću ni sećati višečasovnog uživanja koje sam godinama praktikovala. Odlazak na plažu sada ima jednu sasvim drugu dimenziju.

Нема коментара:

Постави коментар