(Mrtvi) avgust u severnom predgrađu

U zdravom telu, zdrav duh, a posle trudnoće i odličan način da:

- vidite ljude

- s nekim (a da nije najbliža rodbina ili pedijatar) razmenite nekoliko rečenica koje se ne tiču bebećih tema
- dva sata „zaboravite“ da ste mama
- rekreirate se

Čim mi je ginekolog dala „zeleno svetlo“, odmah sam obnovila svoju članarinu u obližnjoj teretani, koju sam „zamrzla“ kad sam zatrudnela. I zaista, baš mi je prijalo. Zbog gore navedenih razloga, jer novopečena mama nije baš omiljena članica u devojačko-momačkom društvu, a i zbog prevencije nekih porodičnih bolesti. Pošto nisam ni manekenka ni glumica, cilj mi nije bio da smršam po svaku cenu, već da vodim jedan zdraviji način života. Kad već ne mogu da se odreknem slatkiša, malo rekreacije će bar nekolicinu kalorija da sagori :).

Iz meseca u mesec, poseta teretani se pretvorila u jednu od mojih omiljenih aktivnosti. Ne, ne dižem ja tamo tegove ili vežbam do iznemoglosti. Tumbao (program sličan Zumbi) i u poslednje vreme pilates. Trener koji nam je svima na raspolaganju mi reče da time neću ništa uraditi sa naslagama na stomaku na koje se žalim, ali ne marim ja puno za to. Meni prija. A stomak mi je verni pratilac celog života. Sada, doduše, u malo većoj količini, ali drugi ipak kažu da izgledam dobro, a ja im verujem :).

 

 

Ražalostila me je vest da će je na mesec dana zatvoriti, jer se sele u novu, duplo veći prostor. Poslednji radni dan bio je 24. jul. Pošto sam se „navukla“ na neki vid aktivnosti, jer na atinskih 40C uglavnom sedim kod kuće, rekoh da probam recimo bazen bar tih mesec dana. Zaputim se na državni, kažu u avgustu zatvaraju. Jes da nisu svi Grci lenji ali nekima se izgleda baš posrećilo da nađu posao tako gde ceo mesec ne rade.

Ok, privatni radi sigurno. Zaputim se i tamo, kad kažu radimo do 15. avgusta a posle zatvaramo do kraja meseca. Super!

Poslednja nada – bazen na koji idemo na bebi plivanje. I oni me obavestiše da je poslednji čas poslednje nedelje jula, a onda tek u septembru!

 

E baš sam se bila iznervirala. Pa dobro, zar je moguće da u avgustu baš niko ne radi? Šetam našom ulicom – na dve pekare, auto školi, knjižari, restoranu, cvećari i apoteci ista poruka: „Zatvoreno do 20 i nekog avgusta“!

 

I šta da radi neko ko je u avgustu u severnom predgrađu? Ništa, da sedi kod kuće, uključi klimu i jede do mile volje! Bar je supermarket otvoren. Pa od septembra jovo nanovo.

 

 

 

Avgust u severnom predgrađu je – mrtav mesec.