4 razloga za romantičan vikend s mužem

Poznajem jednu mamu dva predivna dečaka. Živi u stranoj zemlji, muž je često na putu, pa decu maltene od početka čuva sama. Imam utisak da svakom od nas ponekad neko i pomogne, a ona je nekako osuđena da ne može nigde, jer decu nema ko da pričuva. Ne vozi, živi u delu grada iz koga bi morala da promeni nekoliko prevoza do mesta sastajanja, a sa dvoje male dece i svega što zahtevaju to je neizvodljivo.

Sama sa mužem nije izašla od kada su postali roditelji. Tome ima 4 godine. I nije jedina. Nedavno sam se razočarala čitajući odgovore mama na forumu strankinja koje žive u Grčkoj, na pitanja vezana za njihove aktivnosti . Na pitanje koliko su puta same sa mužem izašle ili otišle negde od kada su dobile dete/decu, mahom su odgovarale – ni jednom!

Muž i ja smo prvi put izašli sami posle mesec dana od Bebinog rođenja. U to ne računam šetnju po naselju, već pravi pravcati izlazak – ja se sredila, našminkala, obula štikle. Ni nama ovde niko ne pomaže, ali iskoristimo moju mamu dok je tu. Jednom je pričuvala svekrva dok smo bili u bioskopu, ali to nije baš najbolje prošlo, pa ih više ne ostavljamo J.

Beba je imala 5 meseci kada smo prvi put otputovali sami na nekoliko dana. Ne, drage mame, to nije zabranjeno. I nije ništa pogrešno. Čak je i poželjno.

Prijaće vam!

Želim da me poslušate i ovog trenutka krenete da razmišljate da bar jedan vikend provedete sa mužem, same. Vaša deca neće plakati, neće im se desiti ništa neplanirano, neće morati u bolnicu jer ih taj neko ko ih čuva nije dobro pazio. Za ta 3 dana sve će biti u najboljem redu, a vi ćete se vratiti-preporođene!

Prokletstvo prvog dana

Samo odvajanje od deteta s kojim (najčešće baš vi) provodite 24h nije lako. U prvim satima je najteže. Nedostaje vam dete, a (verovali ili ne) i ona svakodnevna rutina. Jer, to radite već neki duži vremenski period, pa ste na drugačije zaboravili. U mom slučaju, do mesta odredišta, u kolima smo pričali samo o Bebi :). Dok nismo ugledali predivno tirkizno more Elafonisosa na Peloponezu. Onda smo prešli na malo drugačije teme :).

Prelepi trenuci u muževljevom zagrljaju

Sigurna sam da ste zaslužili da se opet vratite u vreme kada ste se zabavljali. Da šetate, pričate, uživate u nekoj romantičnoj večeri ili kafi na terasi s pogledom. Vaš muž je, sigurna sam, jednako zaslužio da se malo odmori od svega i bude samo vaš. Bez uznemiravanja, umora, cike bebe, spremanja, kuvanja, pranja...Mir, tišina, odmor! Baš ono što vam je nedostajalo!

Telefon

Ne, neće zazviniti zato što se vašem detetu nešto desilo, već ćete najčešće vi zvati da vidite kako je. Potpuno je normalno da vam nedostaje i da želite da čujete da li je sve u redu. Ali, ne preterujte! Na zasluženom ste odmoru. Dakle, ne svakih 15 minuta:„Da li je jelo, da li je piškilo“...

Glas s druge strane žice će vam reći da je sve u redu. Zabavljaju se oni tamo odlično i bez vas!

Plaža Simos, mala uvala

Mi smo se, hvala na pitanju, predivno proveli na malom ostrvu Elafonisos. Jes' da nas je 5 sati vožnje od Atine delilo od ovog raja, ali vredelo je. Malo ostrvo, na nekih 10-ak minuta trajektom od kopna, poznato kao „grčki Karibi“ zaista nas je oduševilo u svakom smislu. Odličan smeštaj u apartmanima Maniati, prelepe plaže (plaža Simos je proglašena za najlepšu u Evropi, po mom skromnom mišljenju zasluženo), predivno za večernju šetnju, uživanju u piću ili večeri pored mora.

Uostalom, slike govore više od reči.

Pogled iz dvorišta apartmana

Prilaz Simos plaži

Plaža Simos

Plaža Simos

Plaža Kato Nissi

Ako već niste počele da se pakujete, bar razmislite da to u skorije vreme uradite. A ako ste već negde bile, rado bih da čujeem vasa iskustva!

(Mrtvi) avgust u severnom predgrađu

U zdravom telu, zdrav duh, a posle trudnoće i odličan način da:

- vidite ljude

- s nekim (a da nije najbliža rodbina ili pedijatar) razmenite nekoliko rečenica koje se ne tiču bebećih tema
- dva sata „zaboravite“ da ste mama
- rekreirate se

Čim mi je ginekolog dala „zeleno svetlo“, odmah sam obnovila svoju članarinu u obližnjoj teretani, koju sam „zamrzla“ kad sam zatrudnela. I zaista, baš mi je prijalo. Zbog gore navedenih razloga, jer novopečena mama nije baš omiljena članica u devojačko-momačkom društvu, a i zbog prevencije nekih porodičnih bolesti. Pošto nisam ni manekenka ni glumica, cilj mi nije bio da smršam po svaku cenu, već da vodim jedan zdraviji način života. Kad već ne mogu da se odreknem slatkiša, malo rekreacije će bar nekolicinu kalorija da sagori :).

Iz meseca u mesec, poseta teretani se pretvorila u jednu od mojih omiljenih aktivnosti. Ne, ne dižem ja tamo tegove ili vežbam do iznemoglosti. Tumbao (program sličan Zumbi) i u poslednje vreme pilates. Trener koji nam je svima na raspolaganju mi reče da time neću ništa uraditi sa naslagama na stomaku na koje se žalim, ali ne marim ja puno za to. Meni prija. A stomak mi je verni pratilac celog života. Sada, doduše, u malo većoj količini, ali drugi ipak kažu da izgledam dobro, a ja im verujem :).

 

 

Ražalostila me je vest da će je na mesec dana zatvoriti, jer se sele u novu, duplo veći prostor. Poslednji radni dan bio je 24. jul. Pošto sam se „navukla“ na neki vid aktivnosti, jer na atinskih 40C uglavnom sedim kod kuće, rekoh da probam recimo bazen bar tih mesec dana. Zaputim se na državni, kažu u avgustu zatvaraju. Jes da nisu svi Grci lenji ali nekima se izgleda baš posrećilo da nađu posao tako gde ceo mesec ne rade.

Ok, privatni radi sigurno. Zaputim se i tamo, kad kažu radimo do 15. avgusta a posle zatvaramo do kraja meseca. Super!

Poslednja nada – bazen na koji idemo na bebi plivanje. I oni me obavestiše da je poslednji čas poslednje nedelje jula, a onda tek u septembru!

 

E baš sam se bila iznervirala. Pa dobro, zar je moguće da u avgustu baš niko ne radi? Šetam našom ulicom – na dve pekare, auto školi, knjižari, restoranu, cvećari i apoteci ista poruka: „Zatvoreno do 20 i nekog avgusta“!

 

I šta da radi neko ko je u avgustu u severnom predgrađu? Ništa, da sedi kod kuće, uključi klimu i jede do mile volje! Bar je supermarket otvoren. Pa od septembra jovo nanovo.

 

 

 

Avgust u severnom predgrađu je – mrtav mesec.

Krivo je more...

Sve, sve, ali more obožavam! A o radosti odlaska na plažu da i ne govorim. Mogla bih satima i satima da sedim, pijem kafu i gledam u more. Negde od 16h pa dok se ne smrkne.

Doselivši se u zemlju koja ima more, moj san o čestim odlascima na plažu se ostvario. Sad kad god želim, mogu da skoknem do tog malog raja. Ipak, prošlog vikenda desilo se nešto potpuno neočekivano. Rekla sam mužu: „Danas nećemo na plažu“. Nije mogao da veruje da ću ja to ikada reći. Ne, nisam je zamrzela. Htela sam samo da je malo...zaobiđem...

U životu novopečene mame sve se menja, pa i taj famozni odlazak na plažu. Kada mi je pre jedno dve godine koleginica, na pitanje zašto ne vodi svog osmomesečnog sina na plažu, jednostavno odgovorila da joj je ipak lakše da ostane kod kuće, pomislila sam da je luda. Ma daj, more je tako blizu, šta može da bude toliko komplikovano da umesto u moru ostaneš kući u lavoru?

 

Dok nisam značenje njenih reči osetila na svojoj koži.

Nakon priličnog broja pročitanih blogova iskusnih majki na temu beba/dete i plaža, saveta onoga ko svako leto pomaže roditeljima da izaberu što bolju destinaciju i iskustvima mama koje sam i sama prenela, nije mi trebalo mnogo da shvatim kako to sve realno izgleda. A gde ćete bolje, nego iz sopstvenog iskustva.

Jedina gora stvar od pakovanja za plažu je pakovanje bebe za put. Od onoga što ste već spakovali i jedva je stalo u gepek, za plažu treba iznova da kopate po torbi i gomili kesa i uzmete ono što vam zaista treba. Ako je vrućina, onda to iziskuje zaštitu koja počinje od automobila. Krema za sunčanje, kapica, pelena za prozor ako nemate ono čudo koje štiti od sunca, pa onda pelena za sedište da se beba ne oznoji preterano. Pošto naša baš i ne voli da je u sedištu, onda su svi vidovi zabave poželjni jer će nam u suprotnom kratka vožnja presesti. Lopta, prazne plastišne flašice svih veličina (fascinacija mućkanjem,  šuškanjem i grickanjem poklopca), pa kada sve to za nekoliko minuta dosadi nekoliko knjižica, moje naočare (samo moje hoće!), omoti od CD-a i sve drugo što se nađe pri ruci, a još nije opipala ili stavila u usta.

A onda - izlazak iz kola. U svom devojačkom životu, pod obavezno sam se smejala kada na plaži vidim ogromne Jumbo kese pune rekvizita za plažu (sigurna sam da je svako ko je bar jednom bio u Grčkoj, bar čuo za prodavnice Jumbo). Priznajem, žalila sam te jadne roditelje koji dovuku pola kuće sa sobom, a dete nakon 5 minuta ipak plače, jer hoće ono što nema, a kod nekog je videlo. E, sada je to postala moja realnost. U dve kese i jednoj torbi vukla sam peškire (sa kapunjačom, bez kapuljače, pončo, mantilić), kreme za sunčanje i ujede, pelene, hranu i sve što uz nju ide, maramice, garderobu, kupaće kostime svih vrsta (bikini, jednodelni, skafander) i naravno nezaobilazne kofice, grabuljice, lopatice, činijice...Uz sve to, dobismo na poklon i bazenče koje se ne naduvava (hvala Bogu, inače bih nosila i pumpu i još koješta), ali i tu nije sve potaman jer lako se rasklapa ali se teško sklapa. Što reče moja drugarica strankinja, kada sam je pitala da li su tende za plažu dobra stvar: „Sedela sam jedan dan sa mamom na plaži i posmatrala roditelje koji su ih imali. Ultimativna zabava! Imaš dve opcije: one jeftine koje na dašak vetra padnu i one skuplje koji se, kao, lako montiraju i sklope na ambalaži, ali u realnosti je to ipak malo teže izvodljivo.“

 

Iako sam se do poslednjeg momenta opirala, na kraju smo kupili suncobran. Za mene je nekako odlazak na plažu trenutak relaksacije, a ako treba još i da montiram suncobran, vadim ležaljke i vučem stolice na 40C, onda se to polako pretvara u mučenje. Ali, sve za bebu, kako drugačije?

Pošto smo prestali da vučemo kolica, pored svih gore navedenih stvari, u naručju nosimo i - bebu!

Možda bi neka agencija za iznajmljivanje nosača stvari za bebu u letnjem periodu bila dobra start-up investicija?

Sreća u nesreći – beba je na plaži super divna! Bar za sad. Sa vodom se odmah zagotivila jer je već nekoliko meseci vodim na bebi plivanje. Sa peskom na početku nije bila baš u dobrim odnosima, jer je nekako ostajao na njoj, a ona je pošto-poto želela da ga se reši. Sad joj to ne smeta, ali ga po dolasku na plažu obavezno proba. Sa kamenčićima se desila  ljubav na prvi pogled, pardon zalogaj, jer ih (naravno) neprestano stavlja u usta pa zato ne idemo na šljunkovite i kamenite plaže. Osim šljapkanja u plićaku, voli da prepuzi plažu, pa biramo one malo šire i duže. Sve u svemu, stignem i kafu da popijem.

Sve dok ne dođe vreme za odlazak.Onda ide sve isto, ali u obrnutom smeru.

Kada onako izmorena dođem kući, čeka me vađenje stvari, pranje kostima, kačenje peškira i ono što mi najteže pada– kupanje bebe. Kad se sve to završi, dođe red i na mene da sperem so i pesak. Hvala Bogu na vodi koja me malo povrati u život.

 

Ne znam koliko će vremana proći da se opet sa onim istim žarom plaži vratim, ali već sam naučila da se čovek na sve navikne. Verovatno se za kratko vreme neću ni sećati višečasovnog uživanja koje sam godinama praktikovala. Odlazak na plažu sada ima jednu sasvim drugu dimenziju.