Prva poseta mami s bebom - šta da kupim?

Prodavnice dečjih stvari su, složićete se, pravo malo carstvo boja i prelepih majušnih odevnih predmeta koje, iako niste majka, izazivaju pozitivne reakcije.

Dok nisam postala mama, nisam shvatila koliko odabir pravog poklona može da bude važan kada krenete bebi ili detetu do dve godine u posetu. Obično sam kupovala ono što mi se učinilo lepo na oko, a ne ono što je praktično i ono što će mami stvarno zatrebati. Naročito u situaciji kada kupljeni poklon uglavnom ne možete da zamenite (zato volim Grčku, jer imate 30 dana da zamenite ono što vam je neko poklonio za bilo šta drugo što vam treba).

Dakle, krenuli ste kod prijateljice, rođake, koleginice s posla koja ima bebu ili dete do dve godine.

Independent/Matt Dixon

Šta ne treba da kupite

Evo nekoliko stvari kojima se ni jedna majka baš neće obradovati, pa ih pri kupovini poklona treba izbegavati.

Dugmad – ne, nikako!

Dobila sam jedan prelep jednodelni šorc sa majcom od teksasa koji se napred kopča. Na dugmiće. A dugmići onako mali, pa tanki. Beba se naravno migolji, nervozna je, neće dugo da sedi dok je ja zakopčavam. Šteta, lep model, ali nepraktičan! Obukla sam joj možda dva puta. Za više nisam imala živaca.

Dakle, kada kupujete bebi nešto što se kopča, odaberite nitne. Jednostavne, praktične, lake za otkopčavanje i zakopčavanje. Ili rajsfešlus. Ako baš mora na dugme, neka bude jedno.

Igračke sa mnogo delova

Priznajem da su kockice u svakom obliku (plastične, drvene, manje, veće, različitih oblika)  zanimljive za slaganje i motoriku, ali ih izbegavajte. One su smrt za mame! Mama će provesti bar pola sata skupljajući ih po podu, a delovi će, jedan po jedan, nestajati ispod kreveta, iza ormara, a neretko ćete ih naći i u svim ostalim prostorijama.

Postoje igračke koje su jednako dobre, ali iz jednog ili nekoliko većih delova. Mislite na mamu i odaberite takve!

stock.tookapic.com

Igračke sa muzikom koja se ne isključuje

Kada bi neko doneo igračku koja peva, prvo bih tražila dugme na koje može da se isključi. Jer, ako stavite baterije i igra počne, teško da će stati ako ne postoji dugme koje za to služi. Obično deca do dve godine ne razumeju šta vi to radite tamo ispod, pa možete da ih zavarate izgovorom da više „nema baterija“ ili da će „tata to da namesti kad dođe“.

Dakle, ako ste videli takvu igračku, obavezno pitajte prodavačicu da li zvuk može da se isključi.

Haljinice

Jeste, lepo je kada idete u posetu devojčici i pomislite na svu tu lepu garderobu koju možete da joj kupite. Ali, sve što je lepo na oko ne mora da znači da je dobro odabran poklon.

I da joj poklonite najlepšu haljinicu, obući će je jednom, eventualno dva puta. Zato što će da se omali, proći će sezona, mama ne ide nigde sa bebom gde bi mogla da joj je obuče, a za svakodnevnu šetnju ili odlazak u park nije konforna. Dakle, visiće u ormaru.

aliexpress

Kom poklonu će se svaka mama obradovati

Jednom moja sestra reče da je ona ta koja kupuje lepe stvari, a babe i dede su zadužene za one svakodnevne. Ali baš su te svakodnevne najpotrebnije i pravi su izbor za poklon.

condesign

Ćebe ili posteljina

To je ono što mama obično kupi na početku, ne u nekim velikim količinama. Čisto da ima da promeni. Posle na ćebe i posteljinu zaboravi.

Eto prilike da je vi podsetite! Ima toliko lepih dezena, posteljina ili ćebe su praktični, dugo traju i uvek su potrebni. Pravi poklon!

Pidžama

Možda te stvari, što reče moja sestra, treba da ostanu u nadležnosti baba i deda, ali jedna lepa pidžama je i korisna i potrebna. Ima ih toliko lepih, da prosto pomislite da nisu pidžame (tako sam se i ja prevarila kada sam dobila jednu prelepu i dugo je nosila kao helanke i bluzu, dok nisam ukapirala za koje je namene J).

kaboompics.com

Knjige

Moja Beba prosto uživa u knjigama. Kada me neko pita šta da joj kupim, ja kažem – knjigu! Za bebe malog uzrasta, tu su one šuškave. Kada malo porastu, tvrde korice su nezamenljive. A za one od 18 meseci, ima najrazličitijih – 3D, sa prelepim slikama, zvukovima, pomeralicama. Interaktivne i zabavne, lake za održavanje i skladištenje.

Šta je, po vama, idealan poklon za ovu priliku?

Dan posle (odmora)

- „Kakav je plan za sutra“?

- „Da ne radimo ništa“.

Nekoliko sati pre, došli smo sa odmora (proveli se odlično, ali o tome u nekom drugom postu). Tri kofera, 2 velike kese i još neke sitnije stvari trebalo je raspakovati, neke vratiti na mesto, neke staviti u mašine, neke oprati odmah, neke okačiti ili vratiti na policu ormara, kuhinjskog dela, frižidera...Morali smo na smenu,muž i ja, jer Beba trčkara, vesela je što se opet vratila prostoru gde je gazda i ima sve što joj treba za igranje i zabavu.

 

 „Samo nam još trebaju baba i deda“, sebično pomislih kada je muž spuštao slušalicu. Razumem ih i znam da hoće da je vide (već dugo niko ne dolazi zbog nas J), ali posle 2,5 sata neprestane akcije na brodu plus pre i posle puta, baš mi nije ni do koga.

Kako su otvorili vrata, Beba, naravno, počinje da plače. Zaboravila ih je, pa onda kreće poznata priča o smirivanju,  pokušaju da se objasni da su oni ti i ti i da je vole i sve što uz to ide...Beba nastavlja da plače nesmanjenim žarom i jasno, hvata se za mene, a ja pokušavam da objasnim da ne treba da budu tako napadni, da će doći kad se malo opusti...Pošto vidim da ne pomaže, odustajem i isključujem se.

Epizodu nekako preživesmo, ali nema pauze! Dođe vreme da se muž i ja rastanemo i svako krene na svoje zadatke. Beba bi napolje, pa uzimam kolica i pravac - kafa za poneti! Ona najveća! I doza šećera u vidu nekog slatkog hleba, kako zovem ove grčke uobičajene slatkiše, koji se dobije uz nju. Bar je čokoladan, ako ništa drugo.

 

Pošto od Bebe više ne može da se jede, a ni pije (jer sve što vidi htela bi i ona), a ja baš ne mogu da se pohvalim da se u tom trenutku zdravo hranim, jedini spas bili su – golubovi! Beba obožava sve što se kreće, a baka je, između ostalog, naučila da kad vidi golubove kaže „Iš“, što proizvede odličan rezultat – mir na nekoliko minuta za mamu. Na trgu preko puta ih uvek ima, a i teta mi, umesto jednog, dade dva kolača, pa ako zagusti, eto poslastice i za njih. Okrenuh kolica suprotno od mene (jer ako me Beba vidi sa kolačem, ni jedan golub mi ne pomaže), sedoh pored fontane, bacih nekoliko mrvica i – eto ih! Beba srećna, a ja na brzinu dobih svoju dozu kofeina i šećera!

 

Uz konstantno dozivanje mačaka i pasa i moljenja (u sebi) da se negde pojave, jer sada samo to može da je zadrži i kolicima, malo smo prošetale i vratile se kući. Za mamu, jasno, nema odmora, jer je na redu ručak za Bebu, a moj muž, standardno kao i svaki put kada je nabavka u pitanju, okrene telefon bar 5 puta, i to u najgorem trenutku.

Hranim tako Bebu i pomislim: „ Kad bi Beba samo malo htela da odspava, da se ispružim i ne radim ništa bar sat vremena? Briga me za sudove, igračke, prljavu kosu. Samo malo, maaaalkice da odahnem“...Uto mi san prekide ulazak muža sa 20 kesa. I Bebine rukice kojima mi pokazuje da želi da je podignem.

 

Na putu do sobe je zaspala. Muž se, čim je sve spakovao u frižider, zaputio ka krevetu. Pomislih, Bog me pogledao! Odoh da mu se pridružim. Uključim TV iz čiste radoznalosti, kad tamo romantičan film. Ne pamtim kad sam zadnji put pogledala neki. Kažem u sebi: „To je to, neki znak da i mi mame imamo dušu“. Podignem jastuke, navalim na sladoled i prepustim se uživanju.

Beba je spavala do kraja filma. Na tome sam joj bila više nego zahvalna. Ma šta zahvalna, obožavala sam je! Svu sam je izljubila kad se probudila :).

Krštenje u loncu

Pošto smo svadbu organizovali u Srbiji, dogovor je bio, dok još beba nije ni bila u planu, da je krstimo u Grčkoj. Odmah je bilo jasno da će to biti na ostrvu Kea, nedaleko od Atine, gde je moj muž provodio svoje detinjstvo i svaki raspust. Što reče moja sestra, to vam je ono kad neki srećnici imaju selo na ostrvu, tik pored prelepe peščane plaže.

Kako se bližio bebin prvi rođendan, dogovorili smo se da će krštenje biti porodična proslava, dakle uži krug ljudi i da ćemo jedan vikend krajem juna opredeliti za to. Hotel smo rezervisali još u novembru jer ih na ostrvu nema mnogo, a ono je izuzetno popularno za organizaciju ovakvih događaja (svadbe, krštenja). I dobro je da smo tako uradili, jer je istog vikenda osim dve manje svadbe (pod manjim podrazumevam one do 500 ljudi) bila i svadba nekog bogataša, koji je, između ostalog, bukvalno zauzeo sve raspoložive krevete. Jedva je muž uspeo da smesti fotografe, jer poslednja tri meseca pred krštenje mesta nije bilo ni u kampu.

Bebe se ovde obično krste do godinu dana, mada ima i izuzetaka. Dok se ne krste, nemaju zvanično ime. Našoj bebi je do sada u pasošu, koji smo izvadili kada je imala 3 meseca pisalo prezime, a na mestu imena – nekrštena. Tako piše i u dokumentu sličnom našem izvodu iz matične knjige rođenih. Dok se ne krsti, beba se zove – moro (beba na grčkom). Postoji verovanje da je tako neće napadati demoni. Ja ionako više koristim nadimke, pa mi nije bilo teško da se priviknem da je ne zovem po imenu. Po starom grčkom običaju, odlučili smo da će uzeti babino ime (ime muževljeve majke).

 

 

Muž i ja nismo venčani u crkvi. Kada smo pravili svadbu, uhvatio nas je post, pa niko nije hteo da nas venča u crkvi. Rekli smo da ćemo se venčatii kasnije, ali kad se tako kaže, obično se nikad i ne desi. Neki sveštenici ovde ne žele da krste dete paru koji nije venčan u crkvi (u Grčkoj je crkveno sklopljen brak jednako validan kao i onaj sklopljen u opštini, dakle ne obavljaju se 2 ceremonije). Znam da pripadnice katoličke veroispovesti imaju problem sa krštenjem svoje dece, jer neki sveštenici ne žele ni da ih venčaju u crkvi, ni da krste decu, bez obzira što su im muževi Grci. Naš sveštenik nije pravio problem. Bilo mu je važno samo da je kum kršten.

Kuma smo unapred pripremili da će morati da drži 10-ak kilograma i da redovno posećuje teretanu. Poslušao nas je i bio je više nego dobar držač :). Ali i dobar nosač, jer za ceremoniju krštenja kum mora da ponese popriličan iznos novca.

Grcima je ceremonija krštenja jako važna. A sve što je važno-košta. Kum je, posle bebe najvažnija figura na krštenju, od toga je napravljen biznis, pa se od njega očekuje da kupi veliki broj stvari. Tu je najpre garderoba u koju se beba presvlači nakon samog čina krštenja. Ona treba da je svečana i uključuje sve ono što jednoj bebi treba da bi, jelte, bila obučena. U našem slučaju, za devojčicu, haljina, cipelice, čarapice, kapica, žaketić. „Paket“ sadrži i svečano ukrašenu kutiju u koju se sve te stvari stavljaju (koja može da košta i preko 100 evra), kao i stvari koji sveštenik koristi za krštenje (dva peškira, belo platno, flaša za ulje, sapun, tri male sveće). Ceo paket zaokružuje jedna velika, svečano ukrašena sveća, visine oko metar (zovu je labada). Tu su i narukvice koje svako dobije kao dokaz da je prisustvovao činu krštenja, zlatni krst i zlatan lanac, kao i novac namenjen svešteniku za krštenje. Za sve ovo kum izdvoji najmanje 1000 evra.

 

 

Sama ceremonija je slična našoj, s razlikom što se bebi ne kvasi samo kosa, već se cela spušta u jednu veliku posudu s vodom. To iziskuje gore navedeno presvlačenje bebe u svečanu garderobu. Naime, beba na krštenje dolazi u jednoj odevnoj kombinaciji, zatim se na polovini ceremonije garderoba skida, kako bi je pop i kum zajedno stavili u vodu. Pre samog stavljanja u vodu se, jedno desetak minuta, drži gola, u rukama. U našem slučaju, mojim rukama, da je malo smirim, inače bi trebalo da je drži kum. Očigledno joj je bilo udobno kod mene, jer se osećala k'o domaća, pa se dva puta upiškila po mojoj ganc novoj haljini! Kum srećnik se izvukao, a sveštenik me je na momente čudno gledao jer sam se od muke smejala, a on nije znao zašto. Utešili su me da to znači da će me pozvati na venčanje. Samo, ako je to uradila dva puta, da li to znači da će se dva puta udavati :)?

Pošto sam zatim čula i još nekakve čudne zvuke, zamolila sam da mi dodaju pelenu. Za svaki slučaj, da ne dođe do drugih iznenađenja :).

Nakon priličnog negodovanja tokom stavljanja u vodu, (u našem slučaju uplakana) beba se oblači u svečanu garderobu, koju tada oblači prvi put. Negodovanje se nastavilo i na slikanju, a i moja haljina je imala i ulje na sebi (osim mokraće), tako da nismo mnogo dužili sa fotografisanjem.

 

 

Beba je od silnog uzbuđenja i plakanja u međuvremenu zaspala, a mi smo svi zajedno ottišli u restoran. Izabrali smo jedan sa lepim pogledom, ali kako je neverovatno duvao vetar, svečane haljine gošći ubrzo su bile prekrivene sportskim bluzonima s kapuljačama, koje su im, da se ne bi smrzle, dali njihovi kavaljeri. „Stajling“  je upotpunjen i novim „ made by wind“ frizurama, ali kada je hrana bila postavljena, za to više niko nije mario.

Negde oko glavnog jela, čuo se pucanj, a zatrim se pojavilo svetlo na nebu - počeo je vatromet. Onaj bogati sa početka priče, zbog čije je svadbe bio usidren vojni brod, sveštenici su stizali helikopterima, a poznati luksuznim jahtama, upriličio je i vatromet, uz zvuke grčkih pevačkih zvezda. Naši gosti našališe se s mojim mužem da je baš napravio feštu za ćerkino krštenje. Ima se, može se :). Bar smo odabrali vikend pre kriznog Merkel-Cipras ponedeljka... Ali nećemo time da pokvarimo ovu lepu priču.

Šorc

Svako od nas ima neki deo tela za koji misli da izgleda najbolje. U mom slučaju to su - noge. Kako dođe leto, tako one zasijaju punim sjajem. Jer, to je vreme da se, što bi rekli, pokažu.

Dok sam bila trudna najviše sam brinula kako će one to da podnesu. Inače me ne drži mesto i volim da šetam, ali poslednjih meseci trudnoće to nije moglo da bude u onom obimu u kome sam navikla. Terala sam muža da ih masira, mazala neke kreme, nadajući se da neće baš potpuno da me izdaju. I nisu previše, ali ipak se posledice po malo poznaju.

Kad se pogledam u ogledalo, nisam baš najzadovoljnija, ali i dalje se drže.

 

 

Kako to vreme nalaže, nedavno sam premestila letnju garderobu i ponovo se pristetila nekih lepih komada koje prošle godine nisam mogla da obučem. Čudna je stvar taj ženski ormar,  i kad misliš da sve u njemu znaš, iznenadi te, pa i stvari nikad ne znaš  šta se tačno tamo krije.

Na jednoj gomili stoji nekoliko šorceva. Moj omiljeni letnji odevni komad! Em je udoban, kratak pa nije vrućina, em mogu lepo da sednem, a da ne mislim kako to izgleda okolini. Probala sam ih sve i samo jedan koji mi je, priznajem, i pre trudnoće bio mali, nisam mogla da obučem. Ah, eto radosti i za moje noge, a i za mene!

I taman se ja nameračih da ga obučem, kad jednog dana, u priči uz kafu, podeli moja prijateljica sa mnom kako joj je verenik na poklon kupio šorc. Kaže: „Pa jer on normalan, zar ja, majka, pa da nosim šorc? Sramota me.“

Uh, pomislih, i ja sam postala majka. I kad nisam bila, oduvek sam nosila šorceve pristojne dužine i kroja. Nisam ni baš u cvetu mladosti, ali kakve to veze ima sa šorcem?

Zagledam malo juče majke na plaži, ko za inat, ni jedna ne nosi šorc. Provlače se suknje i haljine, ali ni jednog šorca nema. Na trgu na kome se uveče šetamo-isto. Možda ne vole šorceve? Možda ih ni pre nisu nosile? Možda misle da u njima ne izgledaju ženstveno?

 

 

Priznajem, nisam nešto povodljiva, a kad je garderoba u pitanju ogledalo mi je svedok šta mogu, a šta ne mogu da obučem. Ipak, zapitala sam se, da li se i stil menja kada postaneš mama? Da li je sramota isticati neke delove tela, jer, zaboga, šta će drugi da kažu? Tipa „Vidi ovu, majka, a ponaša se kao tinejdžerka?“ ili „Kako je nije sramota, šeta dete u kolicima, a ovamo se razgolitila?“

Nisam pitala prijateljicu, ali shvatila sam da je ipak presudno ono što će da kažu drugi.

Ja, majka desetomesečne bebe, svečano izjavljujem da od šorca ne odustajem. Pa makar ih ne nosila ni jedna mama, koji god da je razlog. To šta će drugi da kažu me nikad nije interesovalo, pa neće ni sad. I poneka strijica koja je sada novi „stanovnik“ mojih nogu ostaje sakrivena ispod. A i da se vidi, ne verujem da bi to nešto promenilo. U šorcu se dobro osećam i mislim da je to najvažnije. Nosiću ga dokle god procenim da je pristojno. A ne dokle to kažu drugi.

Foto: www.luulla.com, www.imgfave.com