Šorc

Svako od nas ima neki deo tela za koji misli da izgleda najbolje. U mom slučaju to su - noge. Kako dođe leto, tako one zasijaju punim sjajem. Jer, to je vreme da se, što bi rekli, pokažu.

Dok sam bila trudna najviše sam brinula kako će one to da podnesu. Inače me ne drži mesto i volim da šetam, ali poslednjih meseci trudnoće to nije moglo da bude u onom obimu u kome sam navikla. Terala sam muža da ih masira, mazala neke kreme, nadajući se da neće baš potpuno da me izdaju. I nisu previše, ali ipak se posledice po malo poznaju.

Kad se pogledam u ogledalo, nisam baš najzadovoljnija, ali i dalje se drže.

 

 

Kako to vreme nalaže, nedavno sam premestila letnju garderobu i ponovo se pristetila nekih lepih komada koje prošle godine nisam mogla da obučem. Čudna je stvar taj ženski ormar,  i kad misliš da sve u njemu znaš, iznenadi te, pa i stvari nikad ne znaš  šta se tačno tamo krije.

Na jednoj gomili stoji nekoliko šorceva. Moj omiljeni letnji odevni komad! Em je udoban, kratak pa nije vrućina, em mogu lepo da sednem, a da ne mislim kako to izgleda okolini. Probala sam ih sve i samo jedan koji mi je, priznajem, i pre trudnoće bio mali, nisam mogla da obučem. Ah, eto radosti i za moje noge, a i za mene!

I taman se ja nameračih da ga obučem, kad jednog dana, u priči uz kafu, podeli moja prijateljica sa mnom kako joj je verenik na poklon kupio šorc. Kaže: „Pa jer on normalan, zar ja, majka, pa da nosim šorc? Sramota me.“

Uh, pomislih, i ja sam postala majka. I kad nisam bila, oduvek sam nosila šorceve pristojne dužine i kroja. Nisam ni baš u cvetu mladosti, ali kakve to veze ima sa šorcem?

Zagledam malo juče majke na plaži, ko za inat, ni jedna ne nosi šorc. Provlače se suknje i haljine, ali ni jednog šorca nema. Na trgu na kome se uveče šetamo-isto. Možda ne vole šorceve? Možda ih ni pre nisu nosile? Možda misle da u njima ne izgledaju ženstveno?

 

 

Priznajem, nisam nešto povodljiva, a kad je garderoba u pitanju ogledalo mi je svedok šta mogu, a šta ne mogu da obučem. Ipak, zapitala sam se, da li se i stil menja kada postaneš mama? Da li je sramota isticati neke delove tela, jer, zaboga, šta će drugi da kažu? Tipa „Vidi ovu, majka, a ponaša se kao tinejdžerka?“ ili „Kako je nije sramota, šeta dete u kolicima, a ovamo se razgolitila?“

Nisam pitala prijateljicu, ali shvatila sam da je ipak presudno ono što će da kažu drugi.

Ja, majka desetomesečne bebe, svečano izjavljujem da od šorca ne odustajem. Pa makar ih ne nosila ni jedna mama, koji god da je razlog. To šta će drugi da kažu me nikad nije interesovalo, pa neće ni sad. I poneka strijica koja je sada novi „stanovnik“ mojih nogu ostaje sakrivena ispod. A i da se vidi, ne verujem da bi to nešto promenilo. U šorcu se dobro osećam i mislim da je to najvažnije. Nosiću ga dokle god procenim da je pristojno. A ne dokle to kažu drugi.

Foto: www.luulla.com, www.imgfave.com