Odmor sa decom? Ovi hoteli ih neće!

Bliži se još jedan praznik, idealno vreme da se negde otputuje. Ovoga puta sa Bebom. Pošto smo se prošlog Uskrsa neslavno proveli, a ja od toliko željenog opuštanja u SPA centru videla samo hotelsku sobu, ovog puta se nadamo da ćemo imati više sreće.

U dve reči – ne odustajemo!

Pošto muž Grk (kao i uostalom većina Grka) misli da je njegova zemlja najlepša i da preko 1500 ostrva treba obići za života, izbor je, pogađate, pao na grčko ostrvo. Ja sam ga već posetila, ali bio je to mladalački provod. Sada, sa Bebom, prohtevi su drugačiji.

Ali, ja nisam odustala od svog SPA doživljaja. Tražeći hotele na Internetu, one malo bolje kategorije, koji osim SPA za mene, imaju i sadržaje za decu, spoznajem da su ti super hoteli svi – adults only!

Što u prevodu znači – neće decu!

Iskreno, načula sam da takvi hoteli postoje, ali da se biznis razvija toliko brzo i da im popularnost toliko raste – e to nisam očekivala.

Foto: Pixabay

U čemu sve to mogu da uživaju odrasli?

Zabranjeno voće je najslađe, pa me je zainteresovalo da kliknem i vidim šta ti odrasli rade tamo sami i kako se provode. U hotelima je boravak dece zabranjen. U nekima je donja granica 16 godina, a u nekima 18.  Ovakvi hoteli uglavnom  pružaju – odmor, ali ne običan odmor nego, kako kaž, prefinjeni, gde je gost u prvom planu. Oni nude elegantne restorane i luksuz potpunog opuštanja i zabave, a naglasak je na personaliziranom pristupu svakom gostu zbog čega će se osećati kao zvezda. Barovi vas mame koktelima, muzika na plaži do kasnih večernjih sati, opuštanje u SPA centru, noćno kupanje.

Kako, jelte, ova klijentela vodi računa o sebi, hoteli samo za odrasle nude sportske aktivnosti, što u vodi, što na suvom, kao što su joga, pilates, aerobik. Želite da izgledate lepo – nema problema. Ako se kojim slučajem odlučite za neki od hotela u Grčkoj, a pritom se pridržavate recimo mediteranske dijete ili ste vegan, meni sa zdravom hranom vam je uvek na raspolaganju.

Foto: Pixabay

Hoteli samo za odrasle, ciljna grupa – umorni roditelji?

I ovde nailazim na pravo iznenađenje!

Većina ovih hotela se reklamira kao odličan i super izbor za – umorne roditelje. Kažu, ukoliko želite da se zaista odmorite, ostavite vi lepo decu kod kuće i dođite da uživate. Možda su u pravu – i mi roditelji smo ljudi, valjda smo i mi zaslužili odmor od menjanja pelena, peglanja I kuvanja po želji. Samo, na lepo se čovek brzo navikne, pa je možda bolje da ni ne počinjemo.

Foto: Pixabay

Kome deca na odmoru smetaju?

Razumem ja sve to. Nekada sam i ja bila ta koju je nerviralo to, svako malo dranje po plaži i čuvene rečenice: “Nemoj u duboko”, “Ne bacaj kamenje na decu, povredićeš nekoga”, “Ne pesak u oči”. Na svim jezicima. Na onima kojima nisam razumela, dovoljan je bio pogled roditelja uz vikanje. Odmah sam znala o čemu se radi.

I to me nerviralo, priznajem. I uvek sam sažaljevala te jadne roditelje, sa kesama punim igračaka, koji svako malo presvlače dete, ispunjavaju želje, na oprezu su. I znala da tu nema odmora. Bar onog u pravom (opuštenom) smislu te reči.

 

Foto: Pixabay

Zar baš mora krupnim slovima?

Sada, kada sam mama, znam gde mi je mesto. Kada pretražujem hotele, mogu odmah da primetim u kojima su deca dobrodošla, a u kojima ne. Prvi i najočigledniji primer su sadržaji  za decu. Ako ih ima – deca su dobrodošla. Onda, tu su komentari posetilaca. Zatim iskustva prijaatelja ili fotografije, koje mogu da “opišu” kakva je klijentela poželjna.

Znam, i mene bi, da sam slobodna, to trčkaranje dece nerviralo. I tražila bih mesto gde da se odmorim bez vike i galame. Ali, nije to baš toliko iritirajuće, da mora da se piše velikim slovima - ADULTS ONLY.

Možda bi hotelijeri, kojima su roditelji sa decom ciljna grupa, mogli da krupnim slovima napišu CHILDREN ONLY. Onda bismo se bar oslobodili onih neprijatnih gostiju, koji su sami i previše opušteni.

Dan posle (odmora)

- „Kakav je plan za sutra“?

- „Da ne radimo ništa“.

Nekoliko sati pre, došli smo sa odmora (proveli se odlično, ali o tome u nekom drugom postu). Tri kofera, 2 velike kese i još neke sitnije stvari trebalo je raspakovati, neke vratiti na mesto, neke staviti u mašine, neke oprati odmah, neke okačiti ili vratiti na policu ormara, kuhinjskog dela, frižidera...Morali smo na smenu,muž i ja, jer Beba trčkara, vesela je što se opet vratila prostoru gde je gazda i ima sve što joj treba za igranje i zabavu.

 

 „Samo nam još trebaju baba i deda“, sebično pomislih kada je muž spuštao slušalicu. Razumem ih i znam da hoće da je vide (već dugo niko ne dolazi zbog nas J), ali posle 2,5 sata neprestane akcije na brodu plus pre i posle puta, baš mi nije ni do koga.

Kako su otvorili vrata, Beba, naravno, počinje da plače. Zaboravila ih je, pa onda kreće poznata priča o smirivanju,  pokušaju da se objasni da su oni ti i ti i da je vole i sve što uz to ide...Beba nastavlja da plače nesmanjenim žarom i jasno, hvata se za mene, a ja pokušavam da objasnim da ne treba da budu tako napadni, da će doći kad se malo opusti...Pošto vidim da ne pomaže, odustajem i isključujem se.

Epizodu nekako preživesmo, ali nema pauze! Dođe vreme da se muž i ja rastanemo i svako krene na svoje zadatke. Beba bi napolje, pa uzimam kolica i pravac - kafa za poneti! Ona najveća! I doza šećera u vidu nekog slatkog hleba, kako zovem ove grčke uobičajene slatkiše, koji se dobije uz nju. Bar je čokoladan, ako ništa drugo.

 

Pošto od Bebe više ne može da se jede, a ni pije (jer sve što vidi htela bi i ona), a ja baš ne mogu da se pohvalim da se u tom trenutku zdravo hranim, jedini spas bili su – golubovi! Beba obožava sve što se kreće, a baka je, između ostalog, naučila da kad vidi golubove kaže „Iš“, što proizvede odličan rezultat – mir na nekoliko minuta za mamu. Na trgu preko puta ih uvek ima, a i teta mi, umesto jednog, dade dva kolača, pa ako zagusti, eto poslastice i za njih. Okrenuh kolica suprotno od mene (jer ako me Beba vidi sa kolačem, ni jedan golub mi ne pomaže), sedoh pored fontane, bacih nekoliko mrvica i – eto ih! Beba srećna, a ja na brzinu dobih svoju dozu kofeina i šećera!

 

Uz konstantno dozivanje mačaka i pasa i moljenja (u sebi) da se negde pojave, jer sada samo to može da je zadrži i kolicima, malo smo prošetale i vratile se kući. Za mamu, jasno, nema odmora, jer je na redu ručak za Bebu, a moj muž, standardno kao i svaki put kada je nabavka u pitanju, okrene telefon bar 5 puta, i to u najgorem trenutku.

Hranim tako Bebu i pomislim: „ Kad bi Beba samo malo htela da odspava, da se ispružim i ne radim ništa bar sat vremena? Briga me za sudove, igračke, prljavu kosu. Samo malo, maaaalkice da odahnem“...Uto mi san prekide ulazak muža sa 20 kesa. I Bebine rukice kojima mi pokazuje da želi da je podignem.

 

Na putu do sobe je zaspala. Muž se, čim je sve spakovao u frižider, zaputio ka krevetu. Pomislih, Bog me pogledao! Odoh da mu se pridružim. Uključim TV iz čiste radoznalosti, kad tamo romantičan film. Ne pamtim kad sam zadnji put pogledala neki. Kažem u sebi: „To je to, neki znak da i mi mame imamo dušu“. Podignem jastuke, navalim na sladoled i prepustim se uživanju.

Beba je spavala do kraja filma. Na tome sam joj bila više nego zahvalna. Ma šta zahvalna, obožavala sam je! Svu sam je izljubila kad se probudila :).