02. март 2016.

Zašto volim što sam starija prvorotka



Majka sam postala u kasnim 30-im. Kažu, te koje su se porodile kasnije, zovu se starije prvorotke. I da mi je neko predložio da to uradim ranije, verovatno bih pomislila da nije normalan. Osim, naravno, majke, kojoj je valjda dužnost da po završenom fakultetu to pitanje počne da postavlja po nekoliko puta dnevno, zajedno sa udajom i konstatovanjem da će posle biti kasno.

Kasno? Nikad nije kasno :). Kod mene je važila (i još uvek važi) deviza – sve u svoje vreme.

Zašto mislim da je bolje kasnije?


Mladost – ludost


Imala sam vremena da izlazim, upoznajem ljude, odlazim na mesta koja mi se dopadaju. Ekipa i ja bile smo dobre devojke koje ne piju, ne puše, ne drogiraju se, ali vole da „cirkulišu“. Odlično smo se provodile! Nema bara, kafića, kluba, modne revije, koncerta, predstave, izložbe na kojoj nismo bile (a želele smo). Nekad do malo posle ponoći, a nekad do zore. U 22-oj znale smo pola metropole, sve organizatore koncerata, vratare u klubovima i repertoare bendova.

Provod kakav treba doživeti (i preživeti) u 20-im jer mnogo toga naučiš o životu, ljudima, prioritetima, mogućnostima...  



Putovanja


Prizor koga se uvek setim kada čujem kako naši mladi kukaju da nemaju novca za putovanja – mladi Evropljani, sa ogromnim rančevima na leđima, spavaju na železničkoj stanici. Pored njih kese iz obližnjeg fast food kioska.

Tako smo i mi putovale. Želele smo da vidimo nešto novo, da upoznamo nove kulture, običaje, način na koji ljudi žive. Kad si mlađi, ne treba ti skoro ništa, osim malo snalažljivosti i dobre volje. Najobičniji smeštaj (nekad smo čak spavale i u stanovima prijatelja od prijatelja), jeftina karta (poznata putovanja autobusom 36 sati) ili čak stopiranje (druga su to vremena bila J). U vreme kada smo bile punoletne i obilasci Srbije su bili interesantni, jer drugde nismo mogle. Sećam se '99-e posle bombardovanja, ekipa i ja krenule busom na more u Crnu Goru. Bila je to tada egzotična destinacija – putovanje bez mostova, kozjim stazama, kroz kukuruze i drvorede.

Onda su usledile nove destinacije, na različitim kontinentima. Ništa preko agencija – same smo sve nalazile i prolazile bar upola jeftinije od agencijskih cena. Drugu polovinu imale smo za trošak.

Putovanje je avantura. Kada možeš da vidiš sve što želiš onda kada želiš i gde želiš. I ne zavisiš ni od koga. Neponovljivo iskustvo i najbolja škola.



Posao


Svi znamo koliko je teško pronaći posao kada poslodavac čuje da si majka. Ništa lakše nije ni zadržati ga nakon trudnoće, ali ipak ima svoje predosti.

Kada se kasnije ostvariš kao majka, imaš više radnog iskustva. Imala si vremena da dosta toga naučiš, upoznaš ljude, način na koji funkcionišu firme. Imaš zanat u rukama i preporuke, ako zatrebaju. Kada u firmi već radiš nekoliko godina, imaš neku sigurnost da će te sačekati da se vratiš s odsustva.

Ukoliko sve to treba da radiš i stekneš onda kada dete dođe, popreko će te gledati za svaki dan bolovanja, izlaske pre vremena, razgovore sa bakom oko jelovnika za bebin ručak i „da li je piškilo“ tema o kojima ćeš pokušati da šapatom razgovaraš preko telefona. Ako, naravno, imaš sreće da te zaposle.


Lakše je s detetom kad si mlađa


Oko ovoga nekako uvek dođem u polemiku sa ostalima.

Beba trenutno ima 12 kilograma. Da li je lako nositi 12 kilograma u rukama? Nije – ni u 20, ni u 30 ni u 40 godina!

Da li je lako ne spavati celu noć, jer se beba budi, bolesna je, treba da je nahraniš? Nije – ni u 20, ni u 30 ni u 40 godina!

Da li je lako voditi računa gde je, šta radi, da li će uspeti sama? Nije – ni u 20, ni u 30 ni u 40 godina!



Odluka o tome kada je najbolje vreme za rađanje treba da bude individualna. Nemam ništa protiv majki koje se odluče da u 20-im imaju decu. Kao što podržavam moje prijateljice da se u ulozi majke ostvare kada im bude 40. Samo, smeta mi to osuđivanje – šta si čekala do sad, što tako kasno?

Zato što sam želela da uživam u životu onda kada je vreme.

Sada živim drugačiji život u kome uživam, na drugačiji način.

Sada, kada mislim da je vreme to!

16 коментара:

  1. Ja sam postala mama sa 26, jer se u životu sve tako posložilo i za mene taman, ni prerano ni prekasno. Ali nikada ne bih osuđivala nekoga jer ima dijete s 18 ili 43.

    Radim u vrtiću i od svih roditelja najnježniji i naj je jedan tata koji je već u (punoj) penziji. Maleni mu ima 5 g, a mama 45. Vjerujem da su imali besane noći kao i ja, i da ih nisu ništa teže podnosili nego i svi mlađi roditelji.

    Takvo je nažalost društvo, da svugdje gura nos i nameće neke svoje standarde, a na nama je da im se odupremo i živimo život kakav nama odgovara.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Mirna, tako i ja mislim. Neke stvari nikad nisu lake :). Ili teske. I bas tako, svako od nas ima neki svoj ritam i ne treba da dozvoli da se zbog toga oseca neprijatno, pa makar se to kosilo sa nekim nametnutim normama.

      Избриши
  2. Secam se u prvoj trudnoci sa svojih 28 bila sam u skolici za trudnice medju najmladjima.
    Meni licno smeta sto sam rodila prvo sa nepunih 29. Naime, i mene je mama rodila sa isto toliko i kao detetu bilo mi je uzasno sto mi je mama toliko stara. Najstarija je bila od svih ostalih iz razreda, cak i onih kojima to nije bilo prvo dete.
    Zakleh se da necu tako, a eto...
    Dalje sam klince rodila sa po +2 godine. I ne slazem se da je isto tesko recimo ne spavati. Nije. Telo stari, energija nije kao u 20.im.
    I sta mi se jos cini. Sa godinama se teze odricemo sopstvene udobnosti. A zarad dece, nesto nase mora ponekad bar na drugo mesto.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja, tebi koja cekas 4-o ocigledno nista nije tesko, jer da jeste, stala bi kod prvog, eventualno drugog.
      Svoje udobnosti moras ds se odreknes sa koliko god da rodis. I opet mislim da nikad nije lako. Ni ne spavati ni raditi sve drugo sto sleduje kada dodje dete.

      Избриши
  3. Individualno je. Ja vidim da sa mlađim klincem kojeg sam rodila u 31. godini nemam energije kao sa prvim detetom. Nju sam rodila sa 24! Svesna sam da apsoultno ne bih mogla treće. Mogla bih, nisam sigurna koliko bih bila dobra majka. Svako ima svoj trenutak kada misli da je sposoban da da sebe na ovom polju. Ja sam mislila da sam bila premlada. Sada vidim da sam sve odradila kako treba - onako kako meni prija!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno. Sve je individualno i tako i treba da bude. Svako zna kada je pravo vreme, bez obzira koliko rano ili kasno bilo :).

      Избриши
  4. Ja negde slicno razmisljam, i slicne razloge navodim. Rodih u 34. godini - kada sam se totalno izivela. I po pitanju visednevnih izlazaka, putovanja, ludovanja, samostalnog zivota sa momkom, zaposljavanja, gradjenja karijere, ucenja sa novcem, i jos hiljadu drugih stvari. Sada kada ne spavam dovoljno nocu i kada po ceo dan razmisljam da li je kakio/jeo/dovoljno spavao, uopste ne zalim za danima kada mi je jedina briga bila gde cu i kako cu JA! Vala sam se nazivela i ne zalim ni za cim! Sve je doslo bas u pravom momentu kod mene.

    ОдговориИзбриши
  5. Sve je veća granica za rađanje, tako i za prvorotke. Ne mogu da kažem šta je bolje, jer je teško takve stvari globalizovati. Sve je individualno, i zavisi od stava, izbora karijere, stabilnosti, organizacije. U svakom slučaju, dobar osvrt sa pokličem: Pravda za starije prvorotke, jer nije nam lako!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahahaha, bas to :). Necemo da nas osudjuju, hocemo da nas razumeju (kad/ako vec osudjuju :).

      Избриши
  6. Ja nisam mnogo razmišljala o tome kada ću roditi. U stvari, nisam ništa planirala. Pošto sam na poslu provodila po 13 sati dnevno, sebe sam u budućnosti uglavnom zamišljala kao neku ženu od karijere, okruženu knjigama. A onda sam upoznala svog sadašnjeg muža i sve se promenilo. :) Udala sam se sa 28 godina, ali sam prvo dete rodila u 31. godini. I nekako mislim da je to bilo pravo vreme. Pravo vreme za mene.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako je mozda najbolje. Ne opterecivati se. Nikad ne znas kad ce da ti kvrcne :).

      Избриши
  7. Starije prvorotke su one starije od 26 čini mi se. Ja sam istog stava kao i ti mada često pomislim da griješim gledajući neke mlađe prijateljice sa starijom djecom. Ne znam, nema recepta. Najbolje je onako kako ti je :)

    ОдговориИзбриши
  8. Ja se ovim mojima sto imaju stariju decu nekako divim. Nikad se nisu zalile, a sve su stizale. I sad, kad su im deca porasla, obozavaju da se igraju s Bebom. Uzelele se. Pa ja bar kafu na miru mogu da popijem :).

    ОдговориИзбриши
  9. Ja se ovim mojima sto imaju stariju decu nekako divim. Nikad se nisu zalile, a sve su stizale. I sad, kad su im deca porasla, obozavaju da se igraju s Bebom. Uzelele se. Pa ja bar kafu na miru mogu da popijem :).

    ОдговориИзбриши
  10. Ja sam se udala sa 20, upisala fakultet nakon toga, i rodila sa 21, uporedo išla na fakultet, onda rodila drugo sa 26 i dalje studiram. Moja najveća podrška je muž, ali i porodica naravno, a ja sam sve ovo željela. E sad, kad razmislim bolje, puno sam zrelija sa drugim djetetom, spremnija ali isto tako umornija, nemam pojma u čemu je fora. Volim što sam mlada mama, nekako sam prije udaje i djece dosta izlazila, provodila se, putovala ali ja i dalje nađem način da putujem, i izlazim van, imam vremena i za sebe, a da to neugrožava moju porodicu i njihove potrebe. Svi smo različiti upravo što kažeš, sve ima svoje vrijeme i ono je različito za svakoga, jer smo i mi svi različiti.

    ОдговориИзбриши