06. март 2015.

Takvi smo mi Srbi, i ono malo što imamo uvek smo spremni da podelimo


Od kada se rodila, našu bebu svi maze. Bake, deke, tetke, ujne, svi naši prijatelji. Šta god joj je trebalo, kao i svi roditelji, trudili smo se da ima. U skladu sa mogućnostima, naravno.

Kada smo saznali da je devojčica, moja želja bila je da joj kupimo kolevku. Meni je to nekako bilo pravo mesto u kome treba da spavaju male princeze - milo, slatko, romantično. Pa jos sa nekom lepom posteljinom, mrežicom u roze boji koja će će padati na naslone, malim jastučićima i onom igračkicom što se okači na kolevku, koja se okreće i svira. Ma prava stvar!
Znali smo da će beba brzo da preraste kolevku i da ćemo samo posle nekoliko meseci morati da je prebacimo u krevetac, pa je zato njena kupovina  bila neka vrsta luksuza. Ali moj muž je video koliko mi se to dopada, i kupio istovremeno i krevetac i kolevku. Mojoj sreći nije bilo kraja. Ali ni troškovima. Odmah se kupuju i dva dušeka (koji ovde koštaju baš mnogo), pa duple posteljine, duple mrežice, jastučići, igračke. Ali, nekako smo to mogli da priuštimo, i radovalo nas je, pa smo odlučili da nabavimo sve. Kad je bal, nek je bal!

Kada je beba napunila 6 meseci, iako nismo morali, odlučili smo da je prebacimo u krevetac, za nju, u odnosu na kolevku, sada veliki krevet. Baš negde u tom periodu, od kolege za master studija saznala sam da naša koleginica Anastasia i njen muž (upoznali su se na studijama i venčali pre godinu dana) čekaju bebu. Tokom studija se nismo nešto preterano družile, ali pošto je grupa bila mala, imali smo prilike da se i na predavanjima dovoljno upoznamo. Anastasia je Grkinja, a u Atinu se preselila nakon osnovnih studija, jer u malom gradu iz koga je nije mogla da nađe posao. Ima 6-oro braće i sestara, a ona je najstarija. Njena porodica je u teškoj finansijskoj situaciji jer im treba puno, a imaju malo. Iako sada radi i od male plate koju ima pokriva osnovne troškove, Anastasia ipak pokušava da koliko može pošalje braći i sestrama.

Sa dolaskom bebe, dolaze i veliki izdaci. Ovde nekako svi kukaju da je kriza, a kupuju sve najskuplje, pa je ostalim Grkinjama, koje nemaju puno, teško da se izdvajaju iz te priče. Misle da će im neko prigovoriti ili im se podsmevati ako nemaju Stoke kolica i ako garderobu za bebe ne kupuju isključivo u Mother Care ili skupim markiranim prodavnicama. To znači da Anastasia i njen muž moraju da daju sve od sebe da koliko-toliko priušte bebi sve što treba, jer znaju da će zarad sreće novog člana morati da se odreknu mnogo toga.
Znajući sve ovo nije trebalo mnogo - pozvala sam Anastasiu i rekla da želim da joj dam neke stvari koje je naša beba prerasla. Iako ne kupujem najskuplje stvari, želela sam da joj pomognem. Došla je jedno veče i onako stidljivo slušala šta sve imam da joj ponudim. Kada sam rekla da imam kolevku, lice joj se ozarilo. Nasmejala se i rekla da joj je želja da njena devojčica spava za početak u kolevci, ali da na žalost to ne bi mogla da priušti. Mojoj sreći nije bilo kraja! Znate onaj osećaj kada je vaše malo nekoga učinilo tako srećnim! Dala sam joj i dušek i posteljinu za kolevku, i onu igračku koja se vrti i svira. I kadicu sa stalkom za kupanje i divnu odeću koju je mojoj bebi kupila ponosna tetka.


Koliko sam se ja više radovala što mogu da joj pomognem, toliko se ona sve više stidela. Jednostavno, nije očekivala da je neko koga maltene površno poznaje spreman da joj toliko izađe u susret. „Eto, takvi smo mi Srbi“, rekla sam. „I ono malo što imamo uvek smo spremni da podelimo“. Samo se nasmejala, čvrsto me zagrlila i rekla „Hvala ti od srca“.

PS: Ovo divno belo jastuče na slikama je svojim rukama napravila blogerka



4 коментара:

  1. Draga moja, izgleda da je svugdje ista stvar; gospodarska situacija teška, a kolica skuplja od vespe. I što je najgore, i ta se kolica prerastu brzo- čim beba počne sjediti, praktičnija su kišobran kolica od 150 kn. A što se kolijevke tiče, tako ti zavidiiiiim. Ja svojoj nisam priuštila kolijevku, premda mi je to bila iznimno velika želja (pa još sa svim tim krasnim stvarčicama uz to) jer sam napravila drugi plan za njih koji im danas dobro dođe, kad su velike i puno im više treba. Ali, razumijem tvoju želju, svakako. Drago mi je da si prijateljici darovala što ti više ne treba. Kod mojih se prijateljica sva robica vrtila u krug, mnoga roba moje djece je još u opticaju. I još može proći par djece!
    Pozz

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, toliko, da te prosto to na sva zvona "kriza je", a ovamo imamo za najskuplje iritira do besvesti! Zar nije bolje ćutati, pa ko ima ima, a ko nema verovatno ni do sada nije imao?
      Vidiš, ovde je to malo čudno, čini mi se da bi svi hteli novo, tako da mi niko nije ni ponudio stare stvari. A ja svoje rado nudim. Em što vise nemam mesta nizašta, em što me čini srećnom da stvari moje bebe nekome koriste.
      Za kolevku, to je bilo jedino što sam tražila I volela da imam. Za sve ostalo bilo mi je sve jedno. I bila sam tako srećna što sam je imala.

      Избриши
  2. Lepo i korisno i tebi i njoj. Ona je dobila šta joj treba, a ti slobodan prostor za nešto drugo. Ja sam moju decu vozila u izmodelim kolicima. Ali bukvalno. Sad kupiš neka koja su ujedno i sedište i kolica, pa na tri točka (u retro stilu) visinski podešena tako da ne moraš da se saviješ da uzmeš bebu. Sve je to divno, i divno košta. Što gora kolica imaš, manje ćeš da vozaš i više da forsiraš dete da hoda :))) A vrhunac gluposti mi je povodac za bebe. Nema veze sa temom, ali eto pade ni pamet da se zdražavam nad tim tregerima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako. A koliko sam shvatila ta em mnogo koštaju, em ti treba džip a ih spakuješ. Moram da priznam da sam i ja mogla manja da kupim, ali to je danak neiskustvu :).
      Hvala ti za povodac, baš sam htela ovih dana da se time pozabavim. Činilo mi se primamljivo, da ne moram da se puno savijam. Ali sa ovim što si mi rekla, mislim da ću odustati, na "radost" mojih leđa :).

      Избриши