Naselje u kome živim u
Atini je mirno, prostrano, bezbedno, ima dosta parkova i široke ulice. Zato je
jedno od omiljenih za porodice, kojima je sve relativno blizu. Ima puno vrtića
i škola, a za nepunih 10 minuta kolima stiže se do dva naselja popularna za
izlaske i kupovinu.
Znam da ovde živi i
dosta stranaca, ali nisam imala prilike da ih do sada upoznam. Sve do jednog
susreta uz pomoć grupe u kojoj se okupljaju mame
iz severnog predgrađa. Samo sam na What's up-u dobila poruku od Zabin i
Đine da žele da im se pridružim na kafi na trgu.
Zabin je Nemica, koja je zajedno sa mužem došla u Atinu u junu,
jer su želeli da promene svakodnevnu rutinu i 10 godina rada u istoj osnovnoj
školi u Hamburgu, u kojoj oboje predaju nemački jezik. Uz pomoć nemačke Vlade,
koja im daje mogućnost da na nekoliko godina rade u inostranstvu na istim
poslovima, promovišući tako nemački jezik i kulturu, odabrali su Grčku za svoju
sledeću stanicu. Ugovor koji imaju je na 3 godine, a nakon toga, kako mi je
Zabin objasnila, može da se produži na još 5, ali zahteva prelazak na višu
poziciju. Nemačka je tako svojim zaposlenima u obrazovanju omogućila da nemački
preduju gde žele, u bilo kojoj zemlji na svetu, i u tome ih potpuno podržava i
finansira. Naravno, u Nemačku uvek mogu da se vrate i nastave sa svojim poslom,
na pozicijama na kojima su do tada radili.
Đina, Italijanka iz Đenove je u Atini 2 godine. Njen muž, Amerikanac,
radi za NATO i svako malo menjaju zemlju boravka. Već u junu odlaze u Nemačku,
jer je njen muž sada potreban tamo. Pre toga, ona je bila u Americi, a on u
vojnim misijama širom sveta. Đinin muž iz prvog braka ima dvoje
dece, srednjoškolce koji su zbog njegovog posla, kaže, promenili desetine
zemalja. Pošto poslednje 2 godine idu u internacionalnu školu u Atini, Đina sa
osmehom dodaje da su se toliko navikli na promene, da već pitaju kada će u
drugu zemlju, jer im je Grčka dosadila. Naravno, Đina ima sasvim suprotno
mišljenje o stalnim preseljenjima i uopšte se ne smeje dok priča o tome. Kaže da taman što se privikne na jednu
zemlju, nauči malo jezik i nađe prijatelje, vreme je za odlazak. Ali, dodaje, svesna
je da je to život koji će voditi još bar 10-ak godina.
Razlika između Zabin i Đine, kao i razlika između često poređenih zemalja severa i juga, odmah se primećuje. Dok je Zabin na početku bila hladna i rezervisana, Đina je komunikativna, opuštena i pričljiva. Kod Zabin se vidi nemačka umerenost i štednja, pa tako bebu vozi u kolicima koja je od nekoga pozajmila, a stvari za bebu nosi u svom rancu. Ništa se ni sa čim ne slaže, ali radi posao. Đina ima najsavremenija, najmodernija i najskuplja kolica sa svom mogućom dodatnom opremom. Sve je u tonu i u trendu. Zabin je skromno obučena – široke farmerice, jakna ravnog kroja i poluduboke antilop cipele, dok su na Đini svi komadi garderobe brendirani i uklopljeni sa stilom. I kroz životnu priču se vide razlike. Iako su obe studirale u Americi, Zabin je strogo učila i želela da bude najbolja, dok je Đina itekako nalazila vreme za izlaske i druženja.
A bebe ko bebe
– preslatke. Zabinin Bo je mala debeljuca, sa ogromnim obrazima, koji izgleda
obožava da sedi u maminom naručju, dok je Đinin Masimo pravi dečkić, mali
šmeker. Pošto su oboje dečaci, a moja devojčica, pitala sam se ko će više da
joj se svidi. Šta mislite?
Nisam baš mislila da
ću od malena da se sretnem sa ovim stvarima, ali moja beba je malog
Italijana dva puta uhvatila za ruku. I smejali su se jedno drugom
neprestano. Jadni tata Grk i ja! Već nas vidim kako za nekoliko godina sasvim
slučajno šetamo tamo gde naša devojčica provodi večeri sa svojim društvom.
Нема коментара:
Постави коментар