Kada beba izabere na kom će jeziku da progovori

Kada se udate za stranca i dobijete bebu, jedna od stvari o kojima razmišljate je na kom ćete se jeziku jednog dana sa njom sporazumevati. Moja beba nije jedina, postoji veliki broj sličnih porodica, koje od malena decu uče da govore dva ili više jezika. Iako postoji literatura i veliki broj iskustava da dete može da uči više jezika istovremeno, ipak me je nekako strah. Da li joj otežava to što tata i ja govorimo različitim jezicima? Kako će ona to da usvoji? Da li će ih mešati? Da li će se to odraziti na njeno ponašanje, osobine koje će razviti? Kako će to prihvatiti drugi i kako će nju prihvatiti drugi?

Muž i ja se nismo dogovarali niti smo za sada vodili neki ozbiljniji razgovor na tu temu. Na jednom od prvih pregleda, pedijatar nas je pitao da li ćemo joj govoriti svako na svom jeziku. Odgovorili smo pozitivno.

Nekako je prirodno da sam od početka bebi govorila na svom maternjem jeziku. Kako s bebom provodim više vremena nego moj muž, za sada je više izložena srpskom. Mada, pretpostavljam da ništa ne bi razumela na kom god da joj govorim jer je još mala. Iako znam da će, kada krene u obdanište, veoma brzo naučiti grčki i više ga upotrebljavati, želela bih da zna i mamin jezik. Osim što mislim da ima tu sreću da nauči oba, baka bi presvisla od muke da ne može sa njom da se sporazumeva. Ionako svaki dan kuka kako smo daleko.

Po prirodi sam strpljiva, pa tako ne požurujem nikakve radnje koje se tiču bebe. Već od 4-og meseca su mi pričali da počinju da joj rastu zubići, evo nema ih ni dan danas (još malo pa je 8-i). Od istog meseca su me pitali zašto se ne prevrće. Evo, sad ne mogu da je uhvatim. Izgleda da je taj 4-i mesec bio presudan i za pitanja o hrani, pa su mi prigovarali da treba da joj dajem kašice a ne samo mleko. Smatrala sam da će se najesti kašica, a da joj je do negde polovine 5-og mleko ipak najbolja hrana. Sada jede sve što u tom uzrastu treba bez problema. Već su počela i pitanja zašto ne puzi...

Međutim, niko me nije pitao ništa o govoru. Iz mnogih priča koje sam čula, deca koja nisu izložena samo jednom jeziku, progovaraju kasnije. Ja sam, sa druge strane, rano progovorila (doduše, oba roditelja su govorila isti jezik). Ni time se ne opterećujem. Kad bude bila spremna, progovoriće.

Od maltene prvog meseca ponavljali smo joj neke reči jer nam je bilo simpatično – ja „mama“, baka „baba“, a tata μπαμπάς (babas-tata na grčkom). Pre jedno dve nedelje, beba se zaigrala i počela da „priča“ ta ta ta taaaaa! Sama.

Kada je tata došao kući, kroz šalu sam mu rekla da je beba progovorila srpski! Tata se samo nasmejao i počeo da ponavlja babas. Verovatno je hteo da što pre nauči i grčku verziju. To veče u goste nam je došao deda Grk. Pokazala sam mu video na kome beba „priča“ i slatko se nasmejao. Objasnila sam mu da „tata“ na srpskom znači otac. Rekao je samo: „Ih, znači prvo je srpski progovorila“.

Beba je ovih dana nastavila da „priča“, pa je ubacila i nove „reči“ - „dada“, „baba“, ali do sada ni jednu grčku reč nije naučila J. A deda negoduje, naravno J.