Beba je skupa zanimacija

Razlog koji me je naveo da napišem ovaj tekst je nedavna poseta pedijatru. Pošto je beba sedmi mesec za redom primila neku vakcinu (drugu dozu one treće, a prvu je primila pre one druge), konačno je došla pauza dok ne napuni godinu dana. Na sreću, ovde se vakcine ne plaćaju, iako su peto ili šestovalentne (šta god da to tačno značilo). U toj pauzi, dok ne budemo dolazili, kaže doktorka, već će biti jako sunce, pa nam preporučuje da krenemo polako da joj mažemo kremu za sunčanje. Bilo koji brend, kaže, dolazi u obzir.

Pre nego što sam otišla u apoteku, malo sam se raspitivala kod drugih mama koju kremu koriste. Mame su i lokalne, ali i iz drugih zemalja. 90% njih pomenulo je da koristi kremu meni od ranije nepoznatog proizvođača. Ok, kažem, odoh u istraživanje tržišta.

„Dobar dan“.

„Dobar dan“.
„Imate li tu i tu kremu za sunčanje?“, pitam ja (na grkom jeziku krema za sunčanje ima poseban  naziv, ali ga ja ne znam, pa pokušavam sa bukvalnim prevodom sa našeg).
„Imam“, kaže apotekar, „košta 23 evra“!

Šok! Jedna omanja tubica toliko košta? A konkurencija skoro upola manje. I to ne neka š konkurencija, nego ona, za moje pojmanje, skupa.

„U redu, hvala“ kažem ja, i izletim iz apoteke brzinom svetlosti.

Vratim se kući i opet pitam one mame koje su mi preporučile tu genijalnu kremu, šta je toliko genijalno u njoj? Pa kažu, prilagođena je bebama, dobra je marka, nema paraben, veštačke boje bla bla bla... Ali, kažem, mahom sve kreme imaju te karakteristike, pa ne koštaju toliko. Muk. Posle malo premišljanja, uglavnom kažu da je njima bila dobra, pa druge nisu ni probale.

Nekoliko dana kasnije, pojavi se bebi neka alergija. Prvi pokušaj da je saniramo je, kaže doktorka, da mažemo kremu. Pitam koju, kaže mi krema za kupanje i mleko za telo istog onog gore pomenutog proizvođača. Već pripremljena na ono što me čeka, odem u apoteku, uzmem dve male flašice od 250 ml, a kasa otkucava 35 evra! Obli me hladan znoj, ali sam nekako znala šta me čeka, što me je sprečilo od nagle promene boje u predelu lica.

Setih se tada situacije sa nekim kapima za grčiće, koje je pre nekoliko meseci moj muž jedno veče uzeo od apotekara, ali je ovaj zatvorio kasu i rekao mu da novac donese ujutro. Odem ja, misleći da će nekoliko evra biti dovoljno, kad kaže apotekar 19,99 evra! Umalo se ne sruših, a da se potpuno ne izblamiram spasla me je poslednja novčanica od 20 evra u novčaniku.

Ponekad se pitam kako kao roditelji uspevamo da izdržimo finansijski pritisak zvani beba? Jednom nedeljno samo za adaptirano mleko, pelene i vlažne maramice treba nam oko 40 evra. A gde je sve ostalo. Svaki roditelj želi najbolje za svoju bebu, ali zar to mora da košta toliko? Ili proizvođači jednostavno znaju za ovu roditeljsku devizu, pa ko vele da mapumpamo cene što više možemo? Ili to što neki brendovi toliko koštaju zaista znači i kvalitet?

Hoćemo, kažu naši državnici, da omogućimo veći natalitet, da porodice imaju više dece. Hoćemo mi, ali od čega?