Da li su Grci zaista lenji?

Prema mnogim stvarima imamo predrasude, pa tako, recimo, prema nekim nacijama gajimo više, a prema nekim manje simpatija. Dok su Nemci hladni i radni, Italijani zavodnici, a Englezi rezervisani, Grci su mahom okarakterisani kao naša braća, ali i kao neradnici.

O pričama da su Grci lenji čula sam i pre nego što sam se ovde doselila. Radeći u grčkoj banci u Beogradu, svaka kriza, štrajk, negativna vest o toj zemlji odražavala bi se na poslovanje banke, pa smo se tako naslušali svega i svačega. Od toga da radno vreme u Grčkoj traje svega nekoliko sati, da vozači autobusa primaju dodatak za svako pranje ruku, pa do „opštih mesta“ o 14-oj plati i ranom odlasku u penziju.

Sa takvim „predznanjem“ zaposlila sam se u Atini u jednoj multinacionalnoj kompaniji, kojoj je ova kancelarija neka vrsta predstavništa za srednju i jugoistočnu Evropu. Naravno, tu potpadaju sve naše ex republike i još oko 15-ak zemalja , pa je i šefovska struktura internacionalna. Mojoj šefici Grkinji šefica je Hrvatica, njoj je šef Indijac, a njemu Grk. U kancelariji ima oko 70 zaposlenih, mahom Grka..

 

 

Prvi dani nakon dolaska protekli su, kao i u skoro svakoj firmi, u upoznavanju, što sa kolegama, što sa poslom, zatim u treninzima na kojima sam se upoznala sa time čime se koji sektor bavi, tehničkim stvarima oko kompjutera, sistema, programa.

A onda je krenulo ludilo!

Priznajem, ja sam neko ko obožava da radi. Ako me posao interesuje, a imala sam sreće da uvek radim takve poslove, mogla bih danonoćno da sedim u kancelariji. Veoma sam odgovorna, tako da što mogu danas, završavam danas. Ali toliki obim posla tokom svoje skoro 15-ogodišnje karijere nisam videla!

Radni dan obično počne između 9h i 9.30h. Sačeka me oko 70-ak nepročitanih mailova. Moja šefica ih šalje do 1h ujutro i počinje ponovo oko 6h ujutro. Ako ih ja imam 70-ak, možete da zamislite koliko ih ima ona. Jednog dana sam sedela kod nje u kancelariji, nešto mi je objašnjavala. Mailovi su joj stizali na svakih 30-ak sekundi. To zaista nikada nisam videla! Ako ima sastanak koji traje recimo 2 sata, mailbox joj je pun, sa preko 150 nepročitanih mailova. I sve je, naravno, hitno i za juče.

Na moju sreću, neke osobine koje imam pokazale su se kao ključne i samo to je bio razlog što sam uspevala da se uklopim. Da, recimo, nisam talentovana za multitasking, verovatno bi od stresa bila na nekoj klinici već posle nedelju dana. Bilo je i onih koji su ili sami odlazili, jer nisu mogli da se nose sa stresom i količinom posla, ili se jednostavno nisu uklopili jer nisu bili brzi, spretni, dovitljivi, uporni, vredni ili nešto šesto.

U 19h kancelarija izgeda kao u 11h, dakle svi su tu, sede ispred svojih računara. Tek negde oko 20h ljudi polako kreću kućama. Naravno, sa laptop-om u rukama, jer su se mailovi nagomilali, a sutra će stići novi. Jedno propušteno veče i sutra nema šanse ništa da se stigne.

 

 

Nemojte pogrešno da me shvatite, niko nikog ne tera da sedi do 20h i nosi posao kući. Jednostavno, da biste stigli da iole sve završite, to je jedini način. Svi znaju da posao mora da se završi, a ima ga toliko da jedan prosečan radni dan, na žalost, nije dovoljan.

Hvala Bogu, dobro sam se osećala tokom trudnoće, pa sam radila do sredine 9-og meseca. Tako sam htela, jer bi mi kod kuće, sa stomakom do zuba i spoljnom temperaturom od preko 40 stepeni bilo neopisivo dosadno. I tada sam ostajala do 20h na poslu, vikendom išla na događaje koje je firma sponzorisala, dakle radila sve kao da nisam trudna. I ne samo ja, još dve koleginice po stomacima su se identično ponašale.

U Grčkoj trudničko bolovanje traje 2 meseca. Dakle, ako je sve u redu, od 7-og meseca možete da ne radite. Porodiljsko odsustvo takođe traje 2 meseca. Dakle, kada vaša beba napuni 2 meseca, vi treba da se vratite na posao. Uglavnom se zaposleni i poslodavci dogovaraju da, recimo, rade duže, do 9-og meseca, a da posle imaju ta 2 meseca više sa bebom.

Ukoliko se poslodavac složi, porodiljsko može i da se produži, ali samo ako to sebi možete da priuštite. Mesečna naknada u tom periodu je manja od minimalne plate, tako da ako muž ima mogućnosti da sve vas izdržava, vi ste srećna žena. Koleginice su se mahom vraćale kada su im bebe imale 5 meseci. Najpre zbog finansijskih razloga, a i posao vas čeka, pa često u tom periodu nema zamene, već vaša koleginica ima duplo više posla i jedva čeka da se vratite.

Od svih koje ovde poznajem, čujem slične priče. Radi se od jutra do mraka. Što zbog krize, što zbog poslodavaca koji koriste situaciju i nameću sve više posla, dok je ljudi sve manje. Ni od plate se nećete ovajditi, naročito ako ste se zaposlili u poslednje 2, 3 godine. Sve više je onih koji su angažovani na ugovor, što znači određeno vreme i mogućnost poslodavca da vas otpusti kad hoće. Dakle, nije ni ovde sve tako bajno.

Možda državni službenici imaju više sreće. I možda su to oni lenji Grci, koji zaista rade po nekoliko sati, sa nekim suludim naknadama. Mogu samo, u ime onih koje znam, a koji dan vide samo kroz prozor, da kažem – blago njima!