Između 2 vatre - bebe i babe

Kada sam se porodila, kod kuće nas je sačekala moja majka – bebina baba. Sa nama je provela prva dva meseca, a onda smo mi, mesec dana kasnije, došli kod babe. Opet mesec dana pauze i baba je došla kod nas. Beba i baba su se lepo sprijateljile i družile nekoliko dana same, dok smo muž i ja bili na kratkom „samo nas dvoje“ odmoru.

Od tada je prošlo 3 meseca i evo nas ponovo kod babe. Radovala sam se ponovom dolasku, jer znam koliko znači babi, a znači i meni. Baba jednostavno obožava decu,a njeno unuče ponajviše. Ja ću, pomislih, moći konačno malo da odmorim i već sam napravila raspored izlazaka, odlazaka na bazen, u kupovinu, šetnju, kod drugarica. Opet plan i opet – greška.

 

Nakon ne baš srećno provedenih praznika i komentara iskusnih mama da ništa ne treba da planiram, opet sam planirala. Šta ću, karakter je to. Ipak, mislila sam da, pošto sam kod babe već dolazila, i nije bilo većih problema, isto će biti i ovaj put.

Međutim, beba je ta koja komanduje, šta god da mi rešili.

Beba je sada već velika, jer osim što posmatra sve oko sebe, očigledno i mnogo razume. Babu je, u međuvremenu, zaboravila. Za mene, prilično iznenađenje jer se svakog dana  čujemo i virtuelno vidimo. Beba je sa babom ipak provela mnogo vremena, ali je ono koje nije, učinilo svoje.

Još se nismo pošteno ni izuli, a baba je tati iz naručja uzela bebu. Beba je počela neutešno da plače. Mislila sam, možda je umorna, ali isto se ponovilo i sutra. I prekosutra. Jednostavno, htela je kod babe samo ako tatu ili mene vidi u blizini. A to je babu mnogo rastužilo.

 

 

Umesto da uživam kod svoje mame, našla sam se između 2 vatre. Na jednoj strani beba koja plače, a na drugoj baba koja je tužna jer beba neće kod nje. Baba je, čini mi se, malo nestrpljiva, a beba izgleda želi da prođe neko vreme, da se malo navikne. Slušam jednu, slušam drugu. Razumem ih obe, ali ne mogu puno da pomognem. Sebi ponajmanje jer me sve to, čini mi se, najviše pogađa. I samo se setim mame Poljakinje koja je, na moj komentar kako joj zavidim jer joj je mama tu, rekla: „Veruj mi, ne zavidiš mi. Plače beba jer neće sa babom, plače baba jer on neće kod nje.“

Dok ovo pišem, beba i baba su, posle 4 dana, izašle zajedno u šetnju. Same. Prošlo je već 20-ak minuta i još ih nema. Neko je popustio, ili beba ili baba. Tačan odgovor znaću kada se vrate.