Uvek može gore - od letovanja do noćne more

Iako sam jedno veoma društveno biće, retke su osobe koje mi baš baš prirastu za srce. Horoskor kaže, a ne laže, da moram i mnogo da izanaliziram, da bih uopšte potencijalno prijateljstvo uzela u razmatranje. I ne samo prijateljstvo, često kažem da mi i za kupovinu hleba u supermarketu treba bar jedno pola sata. Dakle, u mom slučaju, analiza zahteva puno vremena...

Koliko mi je čudno da odmah, bez analize, kupim majcu koja mi se dopala na prvu loptu, tako mi je čudno i da nekog zagotivim, a da ga nisam ni upoznala. To mi se desilo pre neku godinu, na plesu, kada sam, doduše površno, upoznala Ivanu i nedavno, kada sam počela da pišem blog. Napisah post, Dara ga vide, svideo joj se, podelila ga je (poseta mom blogu skoči do meni nezamislivih granica-Dara mi je tada bila kao premija na lutriji) i tako poče ova naša neobična razmena sličnih energija. Duboko verujem da kroz način na koji neko piše može mnogo toga da se sazna, pa sam tako Darom više nego zadovoljna, a njen blog CaraDara pomogao mi je da mnogo toga saznam, na momente joj se divim i neretko do suza nasmejem.

Elem, nakog mojih neslavnih prazničnih provoda, pomislih kako li ću skupiti hrabrost da s bebom odem na letovanje. Dara, majka dvoje dece, uverila me je da – može i gore. Ovo je njena priča sa jednog, verujem, nezaboravnog letovanja.
  

 

Bliži se vrijeme ljetovanja ili bilo kakvog odlaska od kuće, proljetni praznici su tu. Ljepota. Kad imate bebu, potrebno je imati na umu da vam odmor sad ne zavisi samo od novaca i slobodnih dana – zavisi od njih.

Ljetovanje ili bilo kakav put sa bebom obično se može svesti na neplan. Možete vi planirati u detalje ali najčešće tako ne bude. Zbog ove zakonitosti, u danima sprovođenja tih neplana smislila sam i formulu za ovo roditeljsko stanje. P(a)=1/B

Sad kad smo uzeli u obzir ovu formulu i prvo dijete koje je malo, onda možemo dalje. Ivana me je pitala da joj opišem svoje prvo ljetovanje sa bebom pa sam odlučila da joj napravim neki miks „najsvetlijih momenata“ puta koje nisam zaboravila. Znate već za onaj čudni i prijekopotrebni princip rada mozga – zaboravlja loše momente a pamti lijepe i ugodne, pa onda kad gledate sve te idilične slike, a većina su sad idilične zahvaljujući brisanju slikanja dok ne dobijemo neku savršenu,  sa mora ili planine ni ne dovodite u pitanje uživanje i ljepotu odmoru. Da, super vam je što ste skupa ali opet...

Uglavnom, prvo ljetovanje kod nas je bilo za pamćenje. I to ne baš ugodno ali preživjeli smo.

Muž i ja volimo ići lagano, da uživamo u putovanju. Kod nas nema onog jurcanja pa da kasnije pričamo kako smo u rekordnom roku stigli negdje. Jok.

„Vidi što je lijepo mjesto. Hoćemo popiti kafu?“ tako kod nas izgleda put.

Pa onda stanemo da se slikamo i tako dalje.

Tako smo i putovanje na more upristojili po sopstvenoj mjeri. Išli smo na hrvatsko primorje jer nam je blizu, a preko interneta sam našla odličan smješta. Sa vlasnikom sam se izdogovarala o svemu i dogovoreno je da ćemo stići poslijepodne.

Mi smo stigli oko 7, ljeto je, dan. Ljepota. Smještaj super. Gazda je imao malo čudnu priču ali sam ja to pripisala svojoj struci i još sam mislila u sebi kako nisam normalna što tako analiziram ljude. Međutim... 

 Krenuli smo da unosimo stvari, da „useljavamo“ u naš apartman da bi smo nakon par minuta, sa sprata iznad čuli buku. Zgledali smo se i prokomentarisali kako su neka djeca sigurno iznad. Međutim, gore nije bilo djece.

Gazda je ipak bio malo čudan. Buka je bila sve jača, čula se i neka lomljava. Uozbiljili smo se. Nismo znali šta da radimo pa smo se zaključali. Vrisak i tišina. Zapomaganje. Mislim da mi je to bilo najdužih 15 minuta u životu. Nedugo za tim čule su se sirene. Kola Hitne pomoći su došla, a potom i policija. Odjednom smo postali dio grozne situacije sa kojom nismo imali veze. Čovjek je skočio sa balkona. Preživio je. Sve je bilo u redu koliko je moglo biti. I šta sad? Od ljetovanja smo došli do pokušaja sucida i to sve sa malom bebom. Mrak je skoro pao a mi u apartmanu bez vlasnika i to kakvog vlasnika.

Ići dalje? Kupiti stvari što prije? Da. To smo uradili. Nismo htjeli ni ostati u tom mjestu već smo otišli u  susjedno. Uspjeli smo naći smještaj. Trebalo nam je nekoliko dana da dođemo sebi iako nas je beba natjerala da se brzo saberemo. Možda nije post kakav ste navikli kod Ivane, ali ovo je istinita priča. I to se dešava pa vam samo hoću reći da nekad treba poslušati unutrašnji glas.

Sad nam je ovo jedna od priča koju prepričavamo sa prijateljima i drago nam je što su svi iz nje izašli živi i manje-više zdravi.

U slučaju da vas ipak zanimaju konkretne stvari povodom ljetovanja sa bebom preporučujem dva teksta koja su nastala u vrijeme dok je starije dijete bilo skroz malo. To su: 5 stvari koje treba imati na umu prije ljetovanja sa bebom i Još 5 stvari koje treba imati na umu prije ljetovanja s bebom

Stavke možda nisu primjenjive za sve ali vam sigurno mogu dati ideju na šta obratiti pažnju kad idete na odmor. Ovo što se nama desilo, ne događa se baš često.

Nadam se da ćemo se mi ipak lepo provesti ovog leta. A i Dara.