Bebina mama: Moje 4

Bliži se Uskrs, praznik koji većina obično provodi sa porodicom. Za Uskrs su vezani mnogi običaji, pa je radost u kući zagarantovana, a razne aktivnosti čine ga jednim od omiljenih praznika. Naravno, mahom svi uživaju i u 2 neradna dana, što sa vikendom ukupno čini 4 – dovoljno za kratak predah.

Moje 4

Mene Uskrs, međutim, podseća na nešto drugo. Ta 4 dana, plus dani oko 1.maja, ako im Uskrs bude blizu, najčešće sam provodila sa moje 4 drugarice, negde. Lepo, prolećno vreme i neradni dani za nas su bili idealna prilika da negde otputujemo, nešto vidimo i uživamo. Rekla sam već u jednom od postova da obožavam putovanja, tako da sam svaku priliku, zajedno sa moje 4, koristila da otkrijemo nešto novo.

Moje 4 su moje verne saputnice, prijateljice, savetnice, rame za plakanje, društvo za sreću. Pronašle smo se na različite načine i ostale verne jedna drugoj evo već skoro 2 decenije. Nema proslave na koju nismo zajedno otišle, posla na kome nismo jedna drugu preporučile, letovanja koje nismo zajedno provele. Kafa posle posla, tradicionalni nedeljni odlazak u Ceger, svakodnevno po 100 puta zvanje telefonom. - sex i grad u našem izvođenju!

Majorka

Vreme pre i posle Uskrsa je obično bilo vreme planiranja. Pre Uskrsa za prolećno putovanje, a posle Uskrsa za letovanje, koje smo sve željno iščekivale. Ponekad se dešavalo da i na poslu razmenjujemo mailove, zbog čega sam jednom prilikom imala i problem, ali sve se to zaboravi. To iščekivanje, biranje, razmišljanje, čekanje da se druga smisli, bodrenje da šefica kaže „da“ za odmor u planiranim datumima – sve su to bile slatke muke sa kojima smo se mesecima susretale.

Rim, Sicilija, prelepa Španija, Dubai, Grčka uzduž i popreko samo su neke destinacije na kojima smo same ili sa još nekim delile sunčano vreme, kafu na plaži, izlazak u barove, posete muzejima. Obično smo birale da idemo tamo gde nema puno naših, nekako nam je bilo interesantno da destinaciju obiđemo među prvima. I da možemo da ogovaramo, a da nas niko ne razume. Nismo mi neke tamo bogate da odsedamo u skupim hotelima, ali smo shodno budžetima uvek nalazile način da se lepo provedemo i nešto naučimo i vidimo. Ima li šta lepše od sedenja na Španskim stepenicama, okružen prelepim ciklama cvećem i turistima iz celog sveta? Ne košta ništa, a znači mnogo.

Rim

Već evo dve godine, koliko sam jedno 1000 km daleko od njih, ne prođe Uskrs a da se sa setom ne setim – nas. Zato je ovaj praznik za merne u dubini duše tužan. Deo mene još uvek želi da ga provede sa moje 4. Da kao nekad sedimo zajedno ispred računara, pričamo, pijemo kafu i istražujmo. Da preko Skype-a pakujemo kofere, jer nećemo valjda sve da nosimo fen za kosu? Da čekamo Saleta ispred zgrade da nas vozi na aerodrom, iako znamo da će teško da spakuje sva 4 kofera. Da već od aerodromske zgrade počnemo da škljocamo aparatima, ne bi li zabeležile svaki trenutak.

Dok se one već pakuju da negde otputuju, meni ovo poslednje svakog Ukrsa pomaže da se bar vratim u ono vreme i samo naše dane. Uvek počnem od S, slika Sicilije uzduž i popreko, našeg nezaboravnog letovanja, kombija, mafije, vulkana, skupih ležaljki i zaraznog smeha svih 15 dana!