Novogodišnja kupovina - mission impossible!

Prošli vikend...Rado ću ga se sećati. Porodica mog muža tradicionalno se za Božić (koji Grci slave po novom kalendaru, dakle 25.decembra) sastaje na ručku, gde se razmenjuju novogodišnji pokloni. Broj osoba je 11, dakle treba kupiti 8 poklona (izuzimam našu malu porodicu).

U subotu smo Bebu ostavili babi na čuvanje. Otišli u tržni centar, čekali 45 minuta da uđemo u garažu, 10 minuta da se popnemo pokretim stepenicama, ali ipak smo nešto uspeli da uradimo. Naravno, 3 sata nije bilo dovoljno (oni koji me poznaju znaju da i hleb u supermarketu kupujem pola sata-nisam ponosna na svoju neodlučnost, ali to mi je...), pa smo odlučili da sa kupovinom nastavimo i u nedelju i da povedemo Bebu.

 

Greška u koracima!

 

www.unsplash.com

Kako je vreme bilo pravo prolećno, otišli smo u otvoreni tržni centar. Naravno, i ostali su slično razmišljali, pa se gužva nazirala još od obližnje raskrsnice. Na sreću, nismo dugo čekali za parking, pa smo radosni krenuli da Bebi pokažemo čari novogodišnjih praznika.

 

Predstave, Deda Mraza i dečji hor je zaobišla jer je videla ogromni zabavni park. A tamo – nema šta nema. To je sadržaj tržnog centra koji je tu cele godine i zaista je izbor ogroman. Naravno, dok Beba nije došla, nismo ni obraćali pažnju šta sve tamo ima, ali Beba se ludo zabavljala. Iako je još mala za većinu sadržaja, pronašla je ona svoje favorite. Z

 

Zabava se nastavila i u prodavnicama. Moj muž i ja smo bili naročito „sećni“. A Beba – ona je uživala!

 

Nedelja viđena bebinim očima

Mama, jao, vidi štoo je ovo suuuper! Sve je nekako šareno, veliko i peva! Jao, vidi ovaj buldožer sa lopticama. Da stavim glavu između rešetaka? Wooow!

Ček, ček, a vidi one svetleće mašine sa puuuno dugmića. Ih da sam malo viša, da mogu da ih sve dohvatim. Bam, bam bam! Kad jako udarim, one stvarno ispuštaju super zvuk! Ah, hoću joooš!

Tataaaaa, vidi ove autiće! Hoću da se voziiiim! (Tata staje u red. Čini se da i Beba strpljivo čeka s njim). Joj, vidi ove gume (graničnik za automobilsku stazu). Hoću da se popnem (tata juri okolo i drži je da ne padne). Uiiiii što je ovo dobro! Boing, boing,boing! Kako super odskače!

Ipak mi se automobili više ne sviđaju (trči ka bazenu s vodom, tata trči za njom). Joj vidi brodićeee. Buć, buć,buć! (Tata pokušava da je zadrži da ne pipa vodu. Teta koja obezbeđuje prostor nas gleda čudno. Tata uzima Bebu koja počinje da urla).

 

www.unsplash.com

 

(Krećemo ka prodavnicama. Prva ulazim ja. U prodavnici, jasno, gužva, a Beba neće u kolica).

Hmmmm, kuda da krenem, desno ili levo? (Ja krećem desno, tata ostaje s njom). Mamaaaaaaa mamaaaaaaa! (Čujem tatu kako viče - evo je mama. Hvatam Bebu za ruku). Ovde nekako sve-visi. Ček da pipnem ovo. I ovo. Vučem i vučem i vučem, ali neće da padne. Kakve su ovo stvari? (Iznervirala se).

Daj da sednem ovde. Idealno mesto da se sakrijem. Mamaaaaa, nađi meeee (pokušavam da se podvučem pod štand sa vešalicama. Zaklanjam ceo prolaz. Ljudi me preskaču). Ne, ne, neeee mama, neću da idem odavde (valja se po podu i smeje se). Juhuuu, ovde je baš super. Ima i ovu šipku, pa mogu da virim i gore  i dole. Ne znam zašto me mama tera da izađem. (Tata ostaje s njom, ja nastavljam potragu, ali sada već znam da  moram da požurim).

Mamaaaaaa (trči ka meni). Vidi ove svetleće stvarčice koje zveckaju (uzima sa rafa ogrlice i minđuše. Vičem ne, ali ona je nekoliko već uzela i bacila. Vraćam se da složim).

Pakitice, pakitice! (Bebin naziv za patike i cipele). Sad ću ja da ih složim! Uzmem jednu, bacim na pod, jer mi se ne sviđa da tu stoji. Uzmem drugu, treću, petu....(Kažem joj da ih vrati na mesto. Igri se pridružuju još dve devojčice. Sve cipele su na zemlji. Nas tri mame pokušavamo da ih sredimo. Ljudi ne mogu da prođu. Konačno donosim odluku a izađemo iz prodavnice. Tata je nosi).

 

www.pexels.com

 

(Napolju je bilo još veselije.)

Opet ograda. Da opet provučem glavu! Ova ima i neko zelenilo okolo (novogodišnja dekoracija). Vučem, vučem vučeeeeem (dekoracija polako počinje da gubi svoj oblik, otpadaju delovi).

 

Kuca vu vu vuuu! (Trči ka psu. Okušavam da namestim dekoraciju. Tata trči za njom. Čovek koji vodi psa nije baš naročito raspoložen za komunikaciju). Vu, vu, vu! (Beba se ne pomera. Kažem joj da krenemo, ali ona stoji i gleda u psa). Uuuuuu lep, lep! (I dalje stojimo pored čoveka sa psom. Iz prodavnice izlazi njegova žena i izima psa. Kažem Bebi da vu, vu sada mora da ide. Ne pomera se. Žena je vidno nadrndana: Beba i dalje nepomično stoji. Žena odlazi). Ćao vuvuuuu! (Maše).

Mraza, Mrazaaaa! (U izlogu poslastičarnice, na drugoj strani staze, stoji Deda Mraz. Trči ka njemu. Ulazi u poslastičarnicu. Pokušavam da je pronađem između bezbroj nogu). Mraza, Mrazaaaa! Vučem, vučem, vučeeeem! (Zadržavam Deda Mraza da ne padne. Ljubazna prodavačica mi kaže da je Deda Mraz opasan za Bebu, jer može da padne i da je povredi. Kao da ja to ne znam).

Uuuuuu (ugledala je roll-up reklamu). Drm drm drrrrm! (Pokušava da je sruši. Nekako uspevam da je nagovorim da izađemo. Staje pored jednog stola, gde porodica sa dvoje dece jede kolače. Porodica nas ne konstatuje.) Mmmmm, am am am! (Beba je fiksirala kolač koji jede glava porodice. Ne pomera se.. I tako nekoliko minuta. Ljudi nas već zagledaju. Pokušavam da je nagovorim da idemo kod tate, koji je u prodavnici. Neće. Stoji pored stola i dalje. Uzimam je u naručje i odlazimo u prodavnicu. A u prodavnici se ponavlja sve gore navedeno. I tako u krug).  

 

Volim ja da pustim Bebu da istražuje, ali da je naporno – naporno je! Naročito u periodu kada ima dosta ljudi i kada je njeno praćenje otežano. I kada iz svakog ćoška vreba nešto što svetli, pomera se, ispušta zvuke...

Po povratku kući, muž i ja bili smo mrtvi umorni. U kolima reč nismo progovorili! Sa setom smo gledali u krevet, maštali o toplom ćebetu, vodoravnom položaju, sklopljenim očima...

Ali, pretpostavljate, to se nije dogodilo. Zabava se nastavila i u našem domu.

 

 Bar je prostor manji i nema ljudi. Ako je za utehu.