Dizajner enterijera? Feng shui? Dekorater?

Dolazak novog člana znači puno stvari. Neke su prisutne jedan malo duži vremenski period, a neke se svako malo menjaju. Ili bolje reći – gomilaju.

Kada beba prohoda javlja se novi problem – njene stvari nastavljaju da se gomilaju, ali ona polako počinje da zavodi red i menja - naš raspored.

Dok je tek počinjala sa prohodavanjem, u goste nam je došla moja prijateljica sa sinom starijim godinu dana od Bebe koji je, jasno, već stabilno stajao na svojim nogama. Još sa vrata, Lusi je počela da uočava predmete koji „smetaju“. Nije se pošteno ni izula, a već je staklene činijice sa grickalicama pomerila na viši, veliki sto jer su očigledno bile najveća pretnja. Kada je ušla i osvrnula se oko sebe, popriličan broj drugih stvari dobio je svoje novo mesto. Ja sam je malo zbunjeno posmatrala, ali rekoh, 100 mama-100 ćudi, pa sam odlučila da poštujem njene odluke.

Nije mi trebalo mnogo da shvatim zašto je sve to činila. Čim je Beba prohodala, počela je da nam stavlja do znanja šta u stanu može, a šta (više) ne može da stoji tu gde jeste. No, počnimo redom:

Padurariu Alexandriu/Unsplash

 

Stolnjaci na stolu? Ne, nikako! 

„Mama, mislim, ko još stavlja stolnjake na niske stolove“? Eto, tako sam ja tumačila svaki pokušaj da na stolove ispred troseda i između fotelja stavim – nešto. Prvo sam mislila: „Dobro, možda ne baš one koji vise“: Ali onda sam shvatila da ni jedan ne dolazi u obzir!

Šatulice, činijice, ćupurice i ostali skupljači prašine

I tako, svako po nešto od nekud donese – podmetače iz Rima, kutijicu iz Australije, staklenu šatulicu iz Poljske...I malo po malo – pun sto. „E“, kaže Beba, „ne može to više tako!“

Zato što će da ih uzme, baci, liže, stavi u usta, a sitnije komade pokuša da pojede. U malo starijem uzrastu, svemu navedenom pridružuje se i bacanje.

Dakle, i ovo sklanjamo negde drugde.

 

Sve sa (nestabilnih) polica...I polica!

U jednom uglu stana, nalazi se jedna lepa, visoka polica! Postala je Bebina omiljena sprava za drmanje levo-desno! Pošto nije pričvršćena za zid (a ko bi pomislio da će nam to ikad trebati) kako je Beba gurne, tako se zanjiše na jednu sttranu. Ultimativna zabava za Bebu, glavobolja za mene. Evo, danas je ispraznismo i sklonismo u podrum, da čeka neka lepša, srećnija vremena...

Pexels

Knjige

U malo starijem uzrastu, dakle sa nekih 15 meseci, Beba je počela da se na jedan drugačiji način interesuje za knjige. Igra se zove: „Izvuci, baci, otvori, gazi“. Odnosi se samo na tatine knjige manjih dimenzija, bez slika, sa tankim koricama.

Čim se na kratko okrene, ja ih gurnem ispod fotelje. A onda, kada me muž kroz nekoliko dana pita gde su, setim se da sam skroz zaboravila da ih odatle pomerim!

 

Voće nikako u vidokrugu

Čim Beba vidi voće na stolu, upire prstom i viče: „Banana, jabuka, kruška – to, to, to“! I ne smiri se dok joj ne dam. Oljuštim bananu – uzme zalogaj  i kaže da više neće. Isečem jabuku – gricne i pljune. Dam joj krušku – počne da se nervira. I tako jedno 10 puta.

E vala 11-og nije bilo. Voće više nije u njenom vidokrugu!

 

Treba li da pominjem fioke?

 

Da, treba li da pominjem otvaranje fioka? Evo, samo ovo - uzme tri šerpice iz kuhinje i stavi ih ispred vrata. Onda iz druge fioke izvadi plastične kašičice i njih takođe iznese i poređa.

Budući aranžer?

 

Pexels

Svaki dan, na listu se dodaje po nešto novo. Sve četkice za zube sklonjene su sa lavaboa u fioku. Naočare ni slučajno više ne stoje na stolu pored kreveta. Staklene čaše se ne upotrebljavaju. Papiri više ne stoje pored štampača...

 

Novogodišnja jelka sa sobom je donela nove izazove.

A sutra – sutra je novi dan. Ima još vemena da me iznenadi!