Svi mi volimo svoju
decu. Volimo i decu naših prijatelja, radujemo se kada postanemo tetke,
stričevi ili kumovi i trudimo se da se najmlađima što više posvetimo.
Ima li života posle
dobijanja deteta ili se život svodi na dete?
Neke mame se maltene
odmah po rođenju deteta vraćaju svojim obavezama. Mnogo puta sam čula kako dete
treba da se uključi u život roditelja, a ne obrnuto. Tako je moja dobra
prjateljica svoju tromesečnu bebu vodila na Mikonos, jer tamo ide svake godine
i uživa u odmoru i provodu. Poznanica se posle dva meseca od porođaja vratila
na posao. Kaže, možda je mogla još malo da radi od kuće, ali joj je nedostajala
sva ta vreva kanelarije.
Neke mame zauvek
ostaju – mame. Namerno ne kažem „samo mame“, jer je uloga majke ogromna i
odgovorna. Posvećene su svome detetu i odgajaju ga sa ili bez pomoći, onako
kako najbolje znaju. Neretko usamljene, zaboravljene od nekada najboljih prijatelja koji nemaju dece, bez razumevanja bližnjih.
 |
| www.pexels.com |
Nakon 4 godine provedne sa svojim sinom, moja drugarica, student generacije na Pravnom fakultetu, poželela je da ponovo – radi. Pre nego što je rodila sina, radila je za jednu advokatsku kancelariju. Kada su imali previše posla, ona je radila za njih od kuće. Nekoliko sati nedeljno.
U početku je sinu bila
potrebnija mnogo više nego sada. Kao i svaki „veliki dečko“, on ide u
obdanište, a zatim na glumu, atletiku ili se jednostavno igra sa svojim
vršnjcima.
Mami je počelo da
postaje dosadno. Bila mu je sve manje potrebna. Mesecima je govorila da želi
pronađe pravi posao.
 |
| www.pexels.com |
Šansa se ukazala – njena koleginica sa fakulteta preporučila je u firmi u kojoj radi. Iako istovremeno radi još dva posla, svo svoje slobodno vreme posvetila joj je, ne bi li je pripremila za ozbiljan intervju koji je morala da prođe. Mama se vredno spremala kod kuće i nakon intervjua saznala da je – primljena.
Otišla je prvi dan na
posao. Izašla da pokupi sina. Radila od kuće, ne bi li sve završila.
Isto se ponovilo i
drugi dan.
Trećeg dana, dala je otkaz.
Trećeg dana, dala je otkaz.
Razlog – ne može da
provodi vreme sa svojim sinom kao ranije. A on joj je najvažniji na svetu i
želi da stalno bude sa njim.
Drugarica koja je preporučila
za posao je razočarana i maltene ne razgovara sa njom. Porodica je s jedne
strane podržava, ali i ne razume, jer od njih ima svu potrebnu pomoć da uskoče kad
god treba da pričuvaju dečaka.
Strah? Lenjost? Ili zavisnost od detata, koje će sutra da ima svoj život, a njoj u poznim 40-im, niko neće da pruži novu šansu za zaposlenje koje je toliko želela?
 |
| www.pexels.com |
Nije lako biti rastrzan na dve strane. Imati posao i graditi karijeru s jedne, i biti na raspolaganju porodici, sa druge. To mame koje rade najbolje znaju.
Kao što nije lako u svim tim obavezama koje roditeljstvo nosi, imati samo svoje vreme. Ostaviti dete s dekom i bakom i otići sa mužem na romantično putovanje, posvetiti se svom hobiju i tri puta nedeljno ići na časove crtanja, pevanja ili u teretanu jer ti je, kao mami, stalo da budeš srećna, radiš ono što voliš i vodiš računa o sebi. Bez griže savesti da si za to vreme mogla da pereš, kuvaš, čistiš, sređuješ igračke. Ili da će baš ta dva sata ili tri dana biti izgubljeno vreme, koje će te učiniti srećnom, ali možda bolje da si ga provela sa svojom decom.
Poptpuno si me ubola sa ovom temom. Nedavno sam uradila nešto slično kao mama iz tvoje priče. Meni je bitno bilo da postoji red i plan, a tu gde sam išla bilo je haotično. Provesti ceo jedan haotičan dan i raditi prekovremeno i bez slobodnih dana...A dete? A ko će da ga vodi ovde i onde? A gde sam tu ja? Ma otplakala sam i odustala. Doduše već posle pola sata. Svakako, da su mi uslovi odgovarali (pre svega način rada i slobodni dani kojih skoro nije bilo), otplakala bih za tim vremenom bez poslovnih obaveza i ostala da radim. Slušala sam ovu tvoju poslednju rečenicu...
ОдговориИзбришиMislim da je poenta da svako treba dobro da razmisli šta mu je činiti. Ne možeš sa decom, ne možeš bez dece :). Odluka svakako nije laka i plakanje je, šta god da je odluka, zagarantovano :).
ИзбришиU mnogo čemu razumem mamu iz tvoje priče. Danas ni malo nije lako naći posao iz snova gde gazde razumeju potrebe i probleme majki. Nije lako naći posao gde možeš u četiri ili pet sati da spakuješ torbu, ustaneš od stola i kreneš kući. A najteže je naći gazde koje prihvate kao dobar dan tvoje opravdanje u sedam ujutru da ne možeš doći na posao jer dete ima temperaturu.
ОдговориИзбришиDa ne radim posao koji najviše na svetu volim, da nemam super odlične kolege kojima mogu prepustiti svoj deo posla kada moram kući na vreme, da nemam posao gde je dovoljno samo poslati mail da ne dolazim na posao zbog bolesti deteta, verovatno bih i ja postupila kao mama iz priče. Jer znam da kada su mi misli kod kuće nisam produktivna uopšte.
Da, većina gazda, vlasnika ili kako god da ih nazovem, ne razume potrebe majki. Priznajem, nisam ni ja baš uvek razumela koleginice kojima je dete svako malo bolesno. Ne zato što ja imam više posla, nego što mi je jednostavno to bilo čudno. Sve dok nisam postala majka i počela da druge majke koje rade gledam potpuno drugim očima. One su super-žene i sada znam koliko su se ponekad žrtvovale da ostanu duže, da završe sve na vreme. Jer da nije tako, komentarisali bi im iza leđa.
ИзбришиVec neko vreme pratim ovaj blog i mislim da se kroz ovaj tekst otvaraju brojna pitanja....Naime, stavila bih se u polozaj zene koja je opisanu mamu preporucila za posao, a ona je posle tri dana dala otkaz, jer osim sto ju je na taj nacin prijateljica izneverila, verovatno je narusen i njen ugled u toj firmi. Ja sam misljenja da se sve moze kada se mora, ima mnogo mama koje su "glave kuce", koje rade i noc i dan da bi detetu priustile sve sto treba da ima. I na taj nacin mu ne uskracuju ni ljubav ni paznju, u nadi da ce deca jednog dana shvatiti taj vid "zrtvovanja" zarad njih. Naravno, razlicite su zivotne price i okolnosti, svakoga razlicite stvari ispunjavaju, ali verujem da se mozaik slozi onda kada se u svemu uspostavi neka ravnoteza- poslu, odgajanju dece, zivotnim odricanjima s jedne i zadovoljstvima sa druge strane.
ОдговориИзбришиJa se potpuno slazem sa tobom Olja.
ИзбришиNije ni jednostavno ni lako pisati o ovoj temi, a ni komentarisati je sa bezbrižnošću. Preko svoje mame sa kojom sam radila dugo imam iskustvo poslodavca, a samo sa svoje strane imam iskustvo nezaposlene mame, profesorke srpskog i nekadašnje novinarke koja je sada frilenserka i kojoj nikakve preporuke ne pomažu; ne zato što biram, već zato što ih jednostavno nema. Moj život izgleda dosta drugačije nego što sam zamišljala, ali moram isto tako da kažem da se sve dosta promenilo (okolnosti, odnos prema pojmovima kao što su: karijera, ispunjenost, ostvarenost, ciljevi). Mislim da svako treba da radi ono što voli ili bar da mu posao ne predstavlja prevelik stres (što zavisi od mnogo toga, ne samo od zaposlenog). Šteta je propustiti život radeći nešto samo zbog uverenja da je to tako ispravno i da tako treba, bilo da je to ostajanje kod kuće sa decom ili posao od 8 do 20. Treba poznavati sebe, na prvom mestu.
ОдговориИзбришиSlažem se ali posao je, kao i sve drugo, jedna vrsta obaveze. Ima svoja pravila. Radno vreme. Obaveze zaposlenog. Stresan je. Retki su poslovi koji nisu sve gore navedeno. Kada neko želi da radi, mora da bude spreman na balans, odricanja, vaganje. Mora da zna da postavljanje prioriteta nekad nije moguće. Da neće da viđa dete onoliko često koliko kada je kod kuće. To je normalno i sve to ide u rok službe:).
ИзбришиNo, vratimo se na priču. Posao je bio idealan za nju, po mom mišljenju. Odbila ga je jer je navikla da ima ceo dan bez deteta (dok je u obdaništu) i sa detetom za sebe i njega.
Prošle nedelje rekla mi je da šalje CV-jeve i da je niko ne zove na intervjue. Nisam rekla ništa. Meni je sve bilo jasno.
Sve ono sa čim je žena mirna je pravi izbor. Bilo da je kući sa svojom djecom, ili da je radno angažovana. Ne bih se ljutila na drugaricu koja je odustala od posla nakon samo 3 dana. Jer sigurno nije bila spremna na odvajanje. To je samo njen izbor.
ОдговориИзбришиJa sam mama koja je odabrala da radi i to u jednoj od izuzetno zahtjevnih branši, gdje u sezoni ostajem i po 10h na poslu. A onda dođe period kad sam malo više kući, odnosno kad imam normalno radno vrijeme. Volim svoj posao i volim svoju djecu. A uguram i hobi kad se ukaže prilika. Da mi ne prija bilo šta od toga ne bih to ni radila. Žrtvujem, odnosno odlažem neke druge stvari bez kojih žene ne mogu: druženje sa prijateljima u slobodno vrijeme koje gotovo da nemam. Putovanja. Šopinzi. Manikiri, pedikiri. Gledanje TV-a. Trenutno mi nisu prioritet. Za sve dođe vrijeme, pa tako i za pravi posao. A pravo vrijeme je kad osjetimo da smo za to spremne.
Mislim da će joj odvajanje sve teže pasti kako vreme odmiče. I mislim da ona, u stvari, ne zna šta želi.
ИзбришиDa, psotavlja se ovde pitanje: da li joj je dete opsesija i da li je njena odluka prava za njih dvoje? Ukoliko su njih dvoje srecni onda je ona bila prava. Ja sam morala da se vratim na posao posel porodiljskog, koji se sva sreca zavrsava oko 14h, pa imam pola dana za dete. U medjuvremenu sam ubacila i neki freelencerski posao, koji odradjujem kada su muskarci u setnji ili tako nesto. Ne znam ni sama kako postizem sve, ali imam cilj i nuzdu zbog koje tako moram raditi. A krajnji cilj mi je da pocnem dovoljno da zaradjujem od posla koji cu obavljati kuci, pa cu dati otkaz i vise biti sa svojim detetom :)
ОдговориИзбришиTako je, ti imaš cilj. Ona ga nema. Želela je nešto i onda kada joj je to bilo dostupno, odustala je. Jer ne mora da radi. Ali, da li će uvek biti tako?
ИзбришиTemperature,neprospavane noci,nemogucnost fokusiranja na poslu,troje dece ,popustili u skoli ,jelovnik brza hrana ....mene je sve to nateralo na otkaz.I super mi je.
ОдговориИзбриши