01. фебруар 2015.

Da li je beba najveća radost?


Kada sam dosla na ideju da pišem blog, za pomoć sam se obratila mojoj koleginici sa fakulteta Angelini Radulović, već iskusnoj majci i blogerki. U nekoliko rečenica, požalila sam joj se da nije ni malo lako biti majka i da joj se divim što je uspela da odgoji troje dece. Između ostalog, rekla mi je da uživam, jer deca brzo rastu.

 
I onda počinje moja dilema-da li je odgajanje dece za majku uživanje? Verovatno će skoro svaka majka reći da jeste, zaboravljajući pritom koliko se ona svakoga dana daje i čega se sve odriče da bi bila dobra majka.



Sve počinje u stomaku, kada se majka iz meseca u mesec susreće sa novim iskušenjima. Ako je sve u redu i preživela je mučnine, sa rastom stomaka, njeni pokreti su limitirani, ne može da se lako savija i uradi baš sve što hoće. Ne može ni mnogo da uživa u šetnji jer sve što je porođaj bliži više se umara. U poslednjim mesecima ne može ni ko čovek da se istušira, namaže nokte, izdepilira se...Sve ovo, priznaćete, i nije baš uživanje.

 
Porođajem nastaju nove „muke“- rana boli, beba plače, mama se ne snalazi još uvek u svojoj novoj ulozi, a tu je i postporođajna depresija i konstantno nezadovoljstvo...Za mene najteže od svega bilo je nespavanje-više nisam znala ni da li je dan ili noć, da li sam se možda uspavala i preskočila da nahranim bebu, da li ću, ako odem da je presvučem, od umora da je ispustim. Da ne pričam o izlascima koji se pretvaraju u šetnju sa bebom u najboljem slučaju (ako beba ne vrišti kao naša svaki put kada je stavimo u kolica). Još sam se ja porodila u leto, kada su svi negde odmarali, a izlazak na grčkih 40-ak je prosto nemoguć. O lenčarenju ili gledanju TV-a da i ne govorim. Od umora vam nije ni do gostiju koji se u velikom broju javljaju da vas posete. U nekoliko reči, život vam se menja iz korena. Sve ono što ste radile u slobodno vreme, samo vaše stvari, više nisu moguće jer beba zahteva pažnju i  ima svoj raspored u koji vi morate da se uklopite.

 
Moj život se sa dolaskom bebe, piznajem, potpuno promenio. Na žalost, sve gore navedeno dolazi u paketu, a ne jedno po jedno, što je za mene bio šok. U svom tom umoru, tugi i iscrpljenosti, ja prosto nisam mogla da uživam. Ne znam, možda sam isuviše volela svoju slobodu, društvo, posao, vreme koje sam provodila sa mužem, pa mi je sve oko dolaska bebe teško palo? 

 

Ne želim da verujem da sam jedina koja misli da rođenje deteta ipak  nije tako divan trenutak kako obično kažu. Da može da se u njemu uživa kada više ne znate da li je dan ili noć, kada danima ne spavate i nije vam ni do čega. Bebin osmeh jeste čaroban, ali za  osećaj iscrpljenosti, bola, nemogućnosti da bilo šta uradite za vas lično, ipak nije svemoguć.

 
Možda će, kako vreme bude prolazilo, a ja više naviknuta na ono što se desilo i što me tek očekuje, lepi momenti prevladati i potisnuti ružne.

 
Ako se to desi, ovde će se sigurno naći novi tekst o tome kako su trenuci sve lepši i sve nezaboravniji.

6 коментара:

  1. Nisi jedina mnoge se tako osjecaju samo nece da priznaju nego pothranjuju tu idilicnu sliku jer se od njih zaboga ocekuje da budu srecne i presrecne uvijek i u svakome trenutku nedaj boze da kazu da su umorne i ocajne i da im treba predaha - odmah ispada da ne volis svoju djecu...Evo teksta bas na tu temu od jedne prijateljice koja bloguje o roditeljstvu i jos ponecem. http://karadara.net/idealna-slika-pocetka-majcinstva-predrasuda-koja-puno-kosta/ P.S. Vidjeh tvoj komentar na Hanin tekst o blogovanju pa odlucih da svratim malo da procitam dok djeca spavaju (moje ima 2,5 mjeseca). Lijepi su ti tekstovi, dobro stizes (jel i njih pises u kupatilu hehe?). Samo nastavi, veliki pozdrav od mame Danijele iz Banjaluke.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Danijela, ovo je prvi komentar koji sam dobila. Beskrajno hvala! Evo, radujem se kao malo dete :)!

      Polako i ja otkrivam mame blogerke i radujem se svakoj preporuci, jer me čitanje tih tekstova ohrabruje. Iz njih i sama učim i o blogovanju, a i o njihovim iskustvima sa bebama/decom. Osim što volim da pišem, razlog zbog koga sam počela je i što sam na raznim forumima nailazila samo na srećne majke, kojima je super što ne spavaju i vise nemaju svoj život. a ustvari uopšte nije tako i drago mi je da nisam jedina koja tako misli.

      Sad, sa 7 meseci, jedva uspevam da je presvučem u kupatilu jer se konstantno okreće. Tako da kupatilo polako zamenjuje pod u dnevnoj sobi gde su sve igračke i ne plašim se da može da se skotrlja :). Ali kupatilo je bilo fascinantno i jedinstveno iskustvo :)!

      A kako stižem? Pisanje mi ide lako, a tema je bezbroj. Kad muž dođe s posla pišem i objavljujem, ali na žalost nemam mnogo vremena za istraživanje drugih blogova. Za jedno 10 godina ću, nadam se, uspevati i da učim o blogovanju, da čitam druge blogove još više, i da pišem...Aaaaah!

      Pozdrav draga Danijela, i hvala još jednom na čitanju i komentaru!

      Избриши
  2. Napisah "djeca" pa onda da moje ima 2,5 mjeseca...hehe da pomenem da je tu i jos jedan neumorni trogodisnjak, nego posto su tema ovde male bebe navedoh samo ovo mladje, da ne bude zabune. :) Pozz. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Svaka ti cast. Sad kada imam bebu, majke poštujem još vise. A one koje imaju dvoje, troje, četvoro su moji heroji!

      Избриши
  3. Bice bolje :) Ustvari bice i gore :) Vazno je da se opustis i uzivas u voznji. Imam ih dva sasavka Packo 5 i Zloca 19 m. bez ikakve pomoci, muz i ja spadamo sa nogu i cesce smo ludi i nervozni nego srecni (kao u reklami). Ocekivanja smo smanjili i trenuci srece i opustenosti su sve cesci i duzi. Takodje sam pocela da blogujem da odmorim mozak i iskukam se, jer me nerviraju tekstovi sa 10 nacina da... i sl. Lakse je i meni kad citam normalne, iskrene, ljudske price a ne samo usminkane varijante. pozzz

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno na komentaru. Da, primecujem i ja da ce verovatno biti gore :), ali se polako navikavam da vozim. Do uzivanja u voznji sam jos daleko, ali opustam se :).
      Svraticu na blog :).

      Избриши