Često u našim novinama čitam tekstove u kojima
se naše zvezde „hvale“ kako su za porođaj u privatnim klinikama izdvojile
nekoliko hiljada evra. Na žalost, takav tretman kod nas izgleda imaju samo
odabrani, a one ostale žene, koje su osuđene na porođaj u državnim bolnicama,
mogu o tome samo da čitaju. Državne bolnice su, po iskustvima mojih
prijateljica, ostavile gorak ukus sam čin porođaja, a o tretmanu porodilje koja
prolazi kroz prilično komplikovan zahvat da ne govorim.
Ovde u Grčkoj situacija je malo drugačija. Sve
žene koje poznajem porodile su se u privatnim bolnicama. Čak je većina tamo i
rođena pre 30-ak godina. Dakle, porođaj u privatnoj bolnici je nešto što
postoji prilično dugo i uglavnom se podrazumeva. Kada sam se preselila u Grčku,
nisam se mnogo raspitivala o tome, ali kada je došlo vreme da odlučim gde ću se
poroditi, odgovori na neka pitanja na tu temu došli su sami.
Zašto se, bar ovde u Atini, velika većina žena
porađa u privatnoj bolnici? Zato što su, kao što i pretpostavljate, uslovi
bolji. Razmišljanje na temu koliko to košta je na začelju pitanja. Jednostavno,
budući tata želi da njegova žena ima najbolje moguće uslove u kojima će
dočekati novog člana porodice, za to se unapred priprema i očekuje da će to da
plati.
Sve počinje od izbora ginekologa. Najčešće se i
kod njega ide privatno. U mom slučaju, ginekolog je bila doktorka kod koje sam
i do tada išla na redovne peglede. Završila je specijalističke studije u
Americi i 15 godina tamo radila. Osim što je vrstan stručnjak, odlično govori
engleski, što mi je bilo posebno važno, jer na grčkom ne bih mnogo toga
razumela. Jedno od prvih pitanja koje joj je moj muž postavio kada smo saznali
da ćemo postati roditelji je u kojim bolnicama radi porođaje. Navela je dve
privatne, a na nama je bilo da odlučimo u koju želimo da idemo.
Od saopštavanja srećne vesti, svakog meseca
išla sam na pregled kod nje. Pošto sam radila, odgovaralo mi je da pregled
zakažem uveče posle posla. Nema gužve, stresa da li ću završiti na vreme. Doktorka
je uvek bila prijatna, a pregled i razgovor sa njom trajao je ne kraće od sat
vremena.. Osim standardnih pregleda, strpljivo je odgovarala na sva naša
pitanja i nedoumice. Cena svakog pregleda iznosila je 60 evra. Računam da ih je
bilo 6, jer je poslednji, 7-i u 9-om mesecu bio gratis – ukupno 360 evra.
Vađenje krvi i davanje urina svakog meseca
takođe je bilo obavezno. Uglavnom sam ga radila u bolnici u kojoj sam odlučila
da se porodim. Opet, bez čekanja, u prijatnoj atmosferi, a cena je bila oko 1
evro, nekad malo više, nekad malo manje. Razliku između realne cene i ove koju
smo plaćali pokrivalo je državno zdravstveno osiguranje. Recimo da smo za to
izdvojili 10 evra.
Dva važna ultrazvuka na kraju 3-eg i u 5-om
meseca nisu bila pokrivena osiguranjem, a za to smo izdvojili okvirno 200 evra.
Kako se dan porođaja približava, razmišlja se o
2 velika troška – naknadi koju uzima doktor i ceni sobe u bolnici. Ovo su dve
najveće stavke, od čijih se iznosa meni, iskreno, digla kosa na glavi. Doktorka
(koja ima svoj tim sa kojim sarađuje) uzima 1.500 evra, bez obzira u kojoj
bolnici odlučimo da ću da se porodim i u kojoj sobi ću da boravim. Epidural se
podrazumeva, kao i prisustvo muža na porođaju.
Kod nekih doktora naknada koju uzimaju direktno
zavisi od sobe u kojoj će porodilja boraviti naredna 3 dana (ukoliko je porođaj
normalan, odnosno 4 ako je u pitanju carski rez) i to po principu što skuplja
soba – to veća naknada. Logika je u tome što smatraju da dovode boljeg
pacijenta (odnosno onog ko se odlučio da skuplje plati sobu), pa samim tim i oni
zaslužuju veću naknadu.
Od cene koštanja sobe mi je skočio pritisak!
Navešću okvirne cene, onako kako se sećam a odnose se na boravak od 3 dana po
osobi - za trokrevetnu oko 2.000e, za dvokrevetnu oko 3.500e, jednokrevetnu
6.000 evra, a za apartman neverovatnih 10.000 evra!
Ja sam se odlučila za dvokrevetnu, htela sam da ipak imam društvo, što zbog jezika, što zbog straha da, ukoliko nešto ne mogu sama, biće neko sa mnom da mi pomogne. Naravno, ne znajući u tom trenutku kakva je bolnica i šta sve nudi.
A u bolnici - kao u hotelu! Kada sam pitala šta
treba da ponesem u čuvenom koferu za bolnicu, koji je trebalo da spakujem mesec
dana pre i za svaki slučaj ga nosim sa sobom, rekli su mi –ništa. I zaista je
tako – u bolnici vam je sve na raspolaganju. Soba je veoma prostrana, sa
velikim TV-om sa bezbroj kanala i velikom terasom. Krevet je na daljiski, pa
nameštate položaj onako kako želite. Dušek, jastuk i peškiri su od najkvalitetnijih
materijala (čuvena grčka firma Coco-Mat, poznata po korišćenju najfinijih i
najprirodnijih materija i skupa kao đavo). Svi lekovi, sredstva za higijenu, dezinfekciona
sredstva, veš, ulošci i sve ostalo što može da vam zatreba vam je na raspolaganju.
Sve za bebu, takođe. Kupatilo je bolje nego naše kod kuće, soba se čisti
nekoliko puta dnevno, a posteljina menja dnevno. Hrana je fantastična, postoji
nekoliko opcija između kojih možete da birate i bolja nego u bilo kom hotelu u
kome sam bila, verujte.
Boljka naših bolnica, medicinske sestre – sa
tim ovde nema problema. Na raspolaganju su vam 24 sata, kao i konsultant za
dojenje. Osim što vas i same obilaze, dovoljno je da stisnete jedno crveno
dugmence i tu su u roku od odmah. I danju i noću.
Dakle, nema nečistoće, zapomaganja i vikanja da
vas niko ne čuje, bubašvaba koje mile, vrućine jer nema klime... Jednom rečju –
savršeno. Posle tog iskustva, zaista se osećate kao žena, normalno ljudsko
biće, koje niko ne ponižava, već čini da sve prođe u najboljem redu.
Za naše uslove mogu slobodno da kažem da sam se
porodila kao zvezda – cena prava sitnica, negde oko 6.500 evra...Malo nije, ali
je zaista vredelo! Tretman koji svaka žena zaslužuje.
PS. Sigurno se pitate šta se dobija u tom apartmanu
od 10.000 evra. Evo samo nekih pogodnosti: imate svoju recepciju, sa osobljem
koje je samo vama na raspolaganju, sobu za goste i sobu za prenoćište članova
porodice, posete su moguće 24h, a hranu vama i vašim gostima, po vašoj želji i
kada vi to želite, sprema samo vaš kuvar.
Poznajem nekolicinu žena koje su tu boravile
posle porođaja. Nisu nikakve bogatašice, naprotiv. Njihova iskustva su
pozitivna, ali kako kažu, sledeći put ne bi odabrale apartman. Sve je super,
ali gosti nikako da odu, a one da se na miru odmore.
Citam tvoje iskustvo sa privatnom bolnicom. Ja zivim u Americi. Kod nas je tako u svakoj bolnici jer privatno osiguranje placa i mi participiramo sa strane. Kad citam neke detalje koje navodis i naglasavas shvatim zapravo da toga kod nas toga na Balkanu ( osim mozda u nekim privatnim klinikam ) nema i da je to neobicno. Nemam iskustvo poroda u Bosni. Kada citam Darin blog ona me podsjeti koliko je stvarno tesko i koliko sam i zaboravila kako je komplikovano kod nas. Mi smo imali dzakuzi kadu u svakoj porodiljskoj sobi ali ja nisam stigla da je koristim. Kad pomenu ono neljubaznost medicinskih sestara shvatih da sam skroz zaboravila koliko kod nas ljudi mogu biti neprijatni i neljubazni u bolnicama i covjek se podsjeti sta sve ljudi trpe. Hajde sto te neko krivo pogleda od osoblja to je manje vazno, ali u kriticnim i vaznim situacijama da ti se ruzno obraca i neodgovorno pristupa poslu je starsno. Necu nikad zazalisti sto sam otisla.
ОдговориИзбришиAh, divno što si svratila da pročitaš i moje iskustvo :).
ОдговориИзбришиIskustva žena koje poznajem, a koje su se u Srbiji porađale u državnoj bolnici su podeljena, ali mahom negativna. Zato je meni sav taj tretman u privatnoj bolnici bio nešto neočekivano, potpuno novo i pozitivno. Na žalost, moje prijateljice i žene u Srbiji takav tretman nemaju niti mogu da priušte. Ovde, u Grčkoj je to normalno, kao, vidim, i tu u Americi. Ne pita se koliko košta, već se ženi zaista omogućava da ima tretman koji zaslužuje. Tako treba svuda da bude
Napisa citav komentar a onda mi se izbrisa. Slazem se, ne mora da bude luksuz ali mislim da treba da bude higijenski,uredno, funkcionalno, i da osoblje bude strucno i da se profesionalno ponasa a sve to cini da se osjecas sigurno. Porod iako se cesto desava nije mala stvar. Iako zena moze da ima laganu i zdravu trudnocu porod moze da se izkomplikuje samo tako i u tim situacijama bitno je da kraj sebe ima strucan tim koji ce spasiti zivot djetetu i reagovati na vrijeme.
ОдговориИзбришиHahaha, znam osećaj :).
ИзбришиTako je. Samim ulaskom u bolnicu treba da oseti da će, ako joj se nešto dogodi, biti u sigurnim rukama. A ako je na samom startu dočeka namrgođena medicinska sestra, sve to odmah pada u vodu.
Nase iskustvo u Atini http://bozojovicic.blogspot.com/2014/10/porodjaj-blast-past.html
ОдговориИзбришиBožo, hvala što si podelio. Odličan tekst i rekla bih ne baš isustvo za sećanje :). Mada, svakako bolje nego u našim bolnicama, zar ne?
Избриши