12. фебруар 2015.

Ta bela pošast koja pada nije vreme za bebin izlazak


U najjužnijoj evropskoj prestonici sneg je prava retkost. Od kako sam upoznala svog muža, a tome ima 8 godina, samo jednom je pala ozbiljnija količina. Ozbiljnija za grčke uslove J. To mu dođe oko 5-10 cm, tek toliko da prekrije put i kod Grka izazove potpunu paniku. Nema škole, masovno se kupuju lanci čija cena dostiže i do 500 evra, verovali ili ne (velika potražnja diktira iznos), sa svih televizijskih ekrana se apeluje da je došla „velika nepogoda i ni slučajno nemojte da izlazite“, a čišćenje kola komplikovanije je od formula kvantne fizike!
 

                                                               Pogled sa naše terase
 
Iako je kod nas sneg radost, naročito za decu, ovde nećete videti nikog na ulicama. Baš to veče, kada je sneg napadao famoznih nekoliko centimetara, a temperatura bila nekoliko stepeni iznad nule, želela sam da izađem, da prošetam. Moj muž (tada smo se doduše još samo zabavljali) pogledao me je kao da sam mu predložila da izađe go na -20 stepeni. Verovatno je mislio da nisam normalna. Tako zaista misli i većina stanovnika Atine.

Ista priča, samo nekoliko godina kasnije. Februar 2015, sneg napadao još manje čini mi se, ali ga ima na drveću, po krovovima, stazama kojima se ne prolazi. Jedina razlika - naša skoro sedmomesečna beba, novi član naše porodice. Pošto je vreme za njen redovan mesečni pregled i vakcinu, trebalo je da je vodimo kod pedijatra. Samo dan pre, vreme je bilo lepo, nekih 10-ak stepeni, malo oblaka, malo sunca. Na dan odlaska slično, ali uveče oko 18h, baš dok sam spremala bebu za odlazak, zvoni telefon. Tata se zabrinuo, kaže napolju je počeo sneg i to nikako nije vreme za bebin izlazak. Zvao je doktorku i saopštio joj da nećemo doći. Zaboga, pada sneg, kako će beba napolje! Doktorka će doći kod nas kući i uraditi sve što treba, ali bebu izvoditi napolje po takvom vremenu nećemo!
 
                                        https://www.facebook.com/RepowerGreece?fref=nf

Kad su se planovi već promenili, ja, koja volim sneg i ne plašim ga se, izašla sam da prošetam. Napolju nije bilo apsolutno nikoga! Nema ni dece, koja bi trebalo da mu se raduju, valjaju se, grudvaju, prave Sneška. Samo nekoliko automobila i vozači koji su me posmatrali sa dozom čuđenja.
 
                                                               Pogled sa naše terase

Ćerka naših prijatelja, Grkinja koja je rođena i živi u Belgiji u istom periodu boravila je nekoliko dana u Atini, sa svojom četvoromesečnom bebom. Mali Nikolas se nije plašio ni zime ni snega! A ni njegovi roditelji. Vodili su ga svuda sa sobom, čak i šetali preko dana. Ne treba da vam prepričavam reakciju mog muža kada su nas pozvlali u restoran na večeru, dok je sneg još po malo padao. Sigurna sam da možete da je pretpostavite.

2 коментара:

  1. Ha, ha, ha.... ja sam se baš nasmejala... Pozdrav za tebe i ne odustaj od svojih šetnji. Nemoj molim te decu lišavati ove sreće.
    Ako imaš vremena pročitaj ovo:
    http://www.detinjarije.com/roditeljstvo-u-danskoj-zemlji-najsrecnijih-ljudi-ostavite-bebu-golu-na-snegu/
    ... i daj tvojim grčkim prijateljima da i oni pročitaju.
    Pozdrav iz Srbije!
    Jelena

    ОдговориИзбриши
  2. Naravno da neću odustati, jer i meni šetnja mnogo znači. Ako ništa drugo, prođe vreme, a i izgubim nekoliko desetina kalorija :). Nekad, kad je vreme loše, odem krišom :).
    Hvala za tekst, vrlo sličan sam čitala i o bebama u Finskoj i za ove, grčke uslove, oni nisu baš normalni :). Već danima mi prijatelji šalju slike beba koje šetaju po snegu, da ih pokažem mužu (jer je on najveći protivnik šetnje bebe po snegu ili kada je hladno), pa se zajedno smejemo.
    PS. Divan ti je blog, dodah ga da ga pratim :).

    ОдговориИзбриши