16. фебруар 2015.

Muž – kec iz rukava


Biti mama je posao  24/7 i bez obzira da li imate pomoć ili ne, ipak ste vi - mama. Iako možda niste uvek fizički aktivni sa svojom bebom, uvek mislite na stvari koje su joj bitne i koje treba realizovati. Od vas se očekuje da znate tačan raspored aktivnosti svoje bebe, kada jede, kada treba da se presvuče, šta treba da joj se kupi, da li joj se garderoba omalila i kada je vreme za novu vakcinu. Preko potreban predah, pa makar da neko na kratko uzme bebu i ostavi vas samu je ponekad sve što želite.
 
Nakon veoma dinamičnog  petka i subote na zabavama na kojima smo vodili i bebu, došla je nedelja dan za odlazak na ručak kod rođaka. Oni su, naime, rešili da pozovu sve rođačke porodice i njihovu decu i upriliče jedno popodnevno druženje, kako bi oni rođaci koji se ređe viđaju imali priliku da se upoznaju sa njihovim mališanima. Kako beba nije baš spavala za vikend, bila sam preumorna. I treći dan za redom da negde vodimo bebu bio je za mene veliki napor. Ne zbog same bebe, već zbog njene reakcije na puno ljudi, plakanja zbog buke, što automatski znači 2 sata držanja u rukama i smirivanja. Nema tu ni jela, ni druženja s ljudima, ni pričanja, već samo sedenja u najmirnijoj prostoriji i smirivanja bebe.
 
 
Moj muž je video da ne mogu. Iako ne volimo da se razdvajamo uzeo je bebu i rekao da ide sam. Nahranio je, presvukao i spremio za polazak. U momentu sam osetila grižu savesti jer znam da nije lako biti sam sa bebom koja je nervozna i plače. Smirivao me je da će tamo biti i njegovi koji će da uskoče i pomognu, a da se ja za to vreme dok njih nema lepo odmorim. Posle dugog premišljanja hoću-neću, rešila sam da ostanem kod kuće.  
 
 
I zaista, tih 2 sata koliko ih nije bilo mi je baš trebalo. Pošto nije bilo šanse da zaspim, ispružila sam se u krevetu, skuvala kafu, uzela daljinski i pronašla neki relaksirajući film. Nema vike, dreke, kenkanja, muzike od svirajućih igračaka, pitanja da li je sada vreme za jelo, šta da radim sa ovim, gde je ono. Samo ja i mir. I moje vreme da ga provem onako kako ja hoću.

Na ručku je bilo onako kako sam i mislila da će da bude i opisala negde iznad. Ipak, moj muž je bio srećan jer je video da sam se malkice opustila i odmorila. I neizmerno ga volim zbog toga!

Нема коментара:

Постави коментар