Nikada nećete pogoditi gde na miru ručam dok beba uživa!

Kada postanete majka, svi obično počinju da vas teše da su sve stvari koje vas iscrpljuju normalne i  da je sa drugim detetom lakše, zato što vam je sa prvim sve novo, svega se plašite i sve biste da uradite kako treba - najbolje za svoju bebu (btw o drugom i ne pomišljam, a majkama sa 2+ dece se divim!).

Tako su se od prilike stvari odvijale i sa našim najmlađim članom. Ajd što uveče nema spavanja, jer je morala na svaka 3 sata da jede, nego ni preko dana nisam imala mira! Tata je radio, a ja sam mahom bila prepuštena samoj sebi. Ako beba odspava 10 minuta u kontinuitetu preko dana bila sam presrećna, a pauza od isto toliko u plakanju je razvlačila moje usne u nešto što se zove osmeh (za pravi nisam imala ni snage ni želje).

Posmatrajući je, činilo mi se da se njeno raspoloženje promeni na bolje kada je odnesem u kupatilo. Tamo sam je presvlačila, na jednom veoma zgodnom ormaru u kome se nalazila veš mašina. Idealne je visine, sa dosta prostora, na kome sam mogla da stavim  sto za presvlačenje, a okolo pelene, kreme, gaze, maramice i ostala pomagala. Iznad, na plafonu, nalazilo se nekoliko malih sijalica, a sa strane lavabo i česma.

Ovaj ambijent beba je prosto obožavala. Kako je tu unesem, ona se smiri, smeje, počinje da mlati rukicama i nogicama. U početku sam mislila da ta njena radost možda nema veze sa kupatilom, već da je u tom trenutku bila raspoložena, iz nekog drugog razloga (koji bih vrlo rado da saznam, jer su ti momenti bili retki J). Međutim, kada sam je u trenucima očaja jer nije prestajala da plače unela tu, njeno raspoloženje se naglo menjalo na bolje. Kako je spustim na sto za presvlačenje, tako počinje da se raduje. Da li zbog svetla u koje je direktno gledala ili nečeg drugog, tek plakanje je momentalno prestajalo. Još kad zašuška kesa sa Pampers pelenama, sreći nema kraja.

Shvatila sam da je to čarobno mesto kao stvoreno da možda na miru popijem kafu. Kad je tu, znam da će bar 20-ak minuta da se lepo zabavlja. Da, ali kako ću stojeći? Dijagonalno od ormara je wc šolja, a nekim super čvrstim keramičkim poklopcem. Juhu, eto i stolice! I to smo rešili! Međutim, jedna stvar je neko smetala - ipak je to kupatilo. Ali, i pored toga rešila sam da probam. Skuvala kafu, donela bebu, sela na keramički poklopac od wc šolje i...kafu sam konačno popila bez vriske, cike, plakanja, džangrizanja.

Narednih dana nastavila sam sa svojim malim ritualom. Kada bih shvatila da beba ni tih 10 uobičajenih minuta spavanja neće spojiti i da neću moći ni da ručam - sa tanjirom pravac kupatilo.
U retkim trenucima kada me je neko pozvao, tu sam na miru mogla i da razgovaram. Sve u svemu-pravi mali raj.

Da se razumemo, više bih volela da je beba izabrala neko drugo mesto u stanu, ali i ovo jedno bilo je ipak vredno!