27. новембар 2015.

Kako joj reći ne?


Čokolada. Za mene jedino slatko. I kada su frižider i fioke prazne i čini se da nema ničeg slatkog u šteku, svi koji me poznaju znaju da će kod mene čokolade uvek biti. Pratim s pažnjom koliko je ima, i kad se količina približi minimumu (što mu od prilike dođe polovina pakovanja od 100 grama) krećem u nabavku. Ako se ipak desi da baš baš nigde nema ni kockice, skriveno mesto je moja tašna, gde me uvek čeka jedna manja. Za usput i  za svaki (drugi) slučaj.

Može li čokoladi neko da odoli? Sigurna sam da je u 90% slučajeva odgovor – ne. I Beba bi je verovatno volela, da je probala. Ali, mislim da još uvek nije vreme za to. Neka još malčice uživa u voću koje je, kakvo-takvo, ipak zdravije. Počasti se ponekim keksićem i sve ga više voli. Sa čokoladom bi, sigurno, bila ista priča. Zato je još malo čuvam, jer koliki god da sam ljubitelj čokolade, znam da nema u njoj ničeg korisnog.

Cokolada

Čuvanje od čokolade je bilo lako dok sam maltene svakodnevno sama sa njom. I u obližnjem parku u severnom predgrađu, roditelji deci sličnog uzrasta uglavnom daju voće ili neki keksić.

A onda smo došli kod bake u Srbiju.

Nismo se još pošteno ni raspakovale, Beba je htela napolje. A napolju – milina. Vreme krajem oktobra kao u maju. Iza naše zgrade, uvek je puno dece. Velika zelena površina i nema bojazni da se dete nađe na ulici. Sva ta mesta gde sam se kao mala igrala, Bebi su na početku izgledala malo čudno. Nema ograđenog i lepo uređenog parka sa podlogom od kamenčića, ali zato ima puno trave, drveća i lišća. Ipak, više je htela kod mene nego da istražuje. I razumela sam je. Trebalo joj je malo vremena da se navikne na sredinu. A mami na ljude.

Poznanik je izveo svoju dvogodišnju devojčicu iza zgarde i Bebi ponudio čokoladu. Zahvalila sam mu se i rekla da ne jede. Pogledao me je i pitao zašto. Ukratko sam odgovorila da mislim da je još rano. Usledio je monolog - njegova mala je jede i ništa joj ne fali. I zaključak na kraju monologa - zubi su joj, sa dve godine, već kvarni.

 
Kada se Beba malo unervozila, otišle smo ispred zgrade. Videla je macu, i pokušavala da je stigne. Maca se sakrila ispod kola, pa smo zajedno otišle da je nađemo. U trenutku kada se obe savijamo da vidimo gde se sakrila, prilazi komšija sa ženom. Visokoobrazovani par, lep posao, velika primanja. Roditelji desetogodišnje devojčice. Komšija Bebi pruža čokoladu. Kažem hvala i na pitanje da li jede čokoladu odgovaram da ne jede. Pogledao me je kao da sam u najmanju ruku komandovala pukom koji je streljao đake u Kragujevcu 1941. I pitao: „Zašto“?

Ne, ne , dari moji, tu se priča ne završava!
 
Tog popodneva odlazimo u supermarket. Dok prolazimo između zgrada, mama dečaka od 18 meseci nudi Bebu čipsom. Kaže, njen mali ga obožava! U supermarketu, mama sa devojčicom koja još nije ni prohodala nudi nas smokijem. Kaže, njena devojčica ga jede umesto voća. Ulazimo u manju prodavnicu u povratku, teta koja tu radi daje joj čokoladicu i kaže mi da joj otvorim, jer vidi da baš želi da je pojede.

Treba li da kažem da je svako ko je došao da vidi Bebu doneo čokoladu i postavio isto pitanje: „Zašto joj ne daješ“? Iako ni jednog trenutka prva nisam rekla da ne jede, već su mi posle mog ljubaznog "hvala" uvek sami postavljali to pitanje.

Valeria Boltneva
 
Nisam ja od onih majki koje žele da im deca jedu samo brokoli. Ili samo kuvanu hranu. Znam da će jednog dana i čokolada doći na red, ali zašto davati maltene još bebi nešto što i mi odrasli ne bi trebalo da jedemo? Ima li ta čokolada, smoki ili čips nešto hranljivo, nutritivno vredno, što će detetu da pomogne da se zdravije razvija? Ne. Da li se neko možda setio da svom detetu, a onda i mojoj Bebi kupi ili isecka jabuku ili bananu i ponudi joj? Ne.

Pričam ja to mojoj drugarici, majci odrasle devojčice. Kaže, bila je nedavno u selu odakle joj je otac, u poseti rođacima. Deci je kupila – voće. Mandarine i banane. Kažu njihovi roditelji: „Ma neće oni to da ti jedu“: Izvadila je voće iz kese, oljuštila i stavila im na tanjirić. Kaže, kilogram voća je nestao u trenutku. Tražili su još.

Ko je kriv, prosudite sami! 

 

 


 

11 коментара:

  1. Bas me podseti na jednu moju komsinicu ovde...kada god je dosla kod nas nikada nije donela cokoladu ili nesto slicno. Uvek su bile banane, mleko ili jabuke. Jednom se pojavila sa kilo sargarepe...I obavezno naglasi da je to za decu. Moji su poceli da tamane cokoladu, pa je mama pocela da primenjuje recepte moje bake. U ormar, pa pod kljuc...jbg zao mi kad kukaju da im dam jos ali drzim se.

    ОдговориИзбриши
  2. Znam o čemu govoriš. Mi smo čudaci iz parka koji su počeli bukvalno da lažu druge roditelje da su im deca alergična na kikiriki. Jer, da ne slažemo, one bi išle u park samo da jedu slane i slatke grickalice. Kad se ljubazno zahvalimo uz "Ne, hvala", oni kažu "Ma neka ih, neka jedu", a nekada i ne pitaju da li smeju da im daju, već im samo tutnu. Okej, nekad nešto nezdravo tog tipa mogu da pojedu, ali svakog dana... Možeš da pogodiš u čijem stomaku završe sve one čokolade koje im gosti donesu? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pazi kad je moju mamu bilo sramota kad odgovorim da ne jede cokoladu (i sve te grickalice), pa se nadoveze sa: "Ne da joj". Kao da sam joj nesto neophodno zabranila. A to zavrsavanje cokolade u maminom stomaku uopste nije lose :).

      Избриши
    2. Joj da, ja isto ponekad lažem da ne smije čokoladu i slatkiše ili da ne voli slatko! :D Uopće mi se ne da opravdavati drugima. ;)

      Избриши
    3. Svaka mama ima neko svoje misljenje sta treba, a sta me. Nikad nisam delila savete o hrani, ali daleko od toga da ne zelim da cujem sta kazu drugi. Ipak, ne razumem toliku navalu na davanje cokolade bebi od 15 meseci. Zaista ne razumem.

      Избриши
  3. Ja sve te stvari i dan danas koristim za ucenjivanje. Može, ali samo ako se pojede sav ručak. I naravno sve delimo jer ne valja da deca jedu mnogo čokolade! Zato se ja žrtvujem! Ja prva nisam primer za voće jer ga retko kupujem.
    Elem, ja uhvatim sebe kako kritikujem druge što deci daju sok u tetrapaku umesto vode, to puno šećera i nema voća ni malo, što kupuju skupe kašice a mogu da ih spreme 20 uz malo truda... Onda ukapiram da svako ima pravo na svoj izbor. Moj je nešto između. Balansiram.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, svako ima pravo na svoj izbor. Niciji ne kritikujem, a kad kazem da ne jede cokoladu, krenu da kritikuju mene :).

      Избриши
  4. Moja je M valjda jedna od rijetkih koja je svoju prvu čokoladu polizala (ne mogu reći pogrizla) jer je imala tek 2 zuba, sa par mjeseci. Ostala je kod bake na čuvanju, i imala sam što vidjeti kad sam se vratila - baka skače oko nje s fotoaparatom da zabilježi senzaciju, a moja M umrljana od čokolade po cijelom licu. I uživa. Ne moram govoriti kako sam se osjećala u tom trenu, jel da?
    Danas bi ona sve dala za gumene bombone, ali čokolada može tjednima ležati pored nje, neće ju uzeti.
    Ne daj se isprovocirati od "dobronamjernika", takvih će biti uvijek i za sve. Znaš ono- moji su ovo ili ono smjeli, pa vidi ih, što im fali! To sam i ja čula na stotine puta- za što god bi ja rekla NE, našla bi se jedna duša koja je tvrdila suprotno. Da počneš gristi oko sebe, ništa drugo.
    Doći se vrijeme kad će Beba skupa sa svojom mamom uživati u čokoladi, ali za sve ima vremena.
    LP vama objema!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Imam i ja jednu sliku na kojoj sam skrooooz umazana od cokolade! I ta mi je jedna od omiljenih. Doci ce vreme i za to, naravno.

      Избриши
  5. Sto se tice cokolade ima opcija ovako da se jede ona sa vise kakao i manje secera. Drugo cokolada je jako dobro za mozak. Kada imas to u vidu nemoj se sekirati!

    ОдговориИзбриши