17. јул 2015.

Krštenje u loncu


Pošto smo svadbu organizovali u Srbiji, dogovor je bio, dok još beba nije ni bila u planu, da je krstimo u Grčkoj. Odmah je bilo jasno da će to biti na ostrvu Kea, nedaleko od Atine, gde je moj muž provodio svoje detinjstvo i svaki raspust. Što reče moja sestra, to vam je ono kad neki srećnici imaju selo na ostrvu, tik pored prelepe peščane plaže.

Kako se bližio bebin prvi rođendan, dogovorili smo se da će krštenje biti porodična proslava, dakle uži krug ljudi i da ćemo jedan vikend krajem juna opredeliti za to. Hotel smo rezervisali još u novembru jer ih na ostrvu nema mnogo, a ono je izuzetno popularno za organizaciju ovakvih događaja (svadbe, krštenja). I dobro je da smo tako uradili, jer je istog vikenda osim dve manje svadbe (pod manjim podrazumevam one do 500 ljudi) bila i svadba nekog bogataša, koji je, između ostalog, bukvalno zauzeo sve raspoložive krevete. Jedva je muž uspeo da smesti fotografe, jer poslednja tri meseca pred krštenje mesta nije bilo ni u kampu.

Bebe se ovde obično krste do godinu dana, mada ima i izuzetaka. Dok se ne krste, nemaju zvanično ime. Našoj bebi je do sada u pasošu, koji smo izvadili kada je imala 3 meseca pisalo prezime, a na mestu imena – nekrštena. Tako piše i u dokumentu sličnom našem izvodu iz matične knjige rođenih. Dok se ne krsti, beba se zove – moro (beba na grčkom). Postoji verovanje da je tako neće napadati demoni. Ja ionako više koristim nadimke, pa mi nije bilo teško da se priviknem da je ne zovem po imenu. Po starom grčkom običaju, odlučili smo da će uzeti babino ime (ime muževljeve majke).
 
 
Muž i ja nismo venčani u crkvi. Kada smo pravili svadbu, uhvatio nas je post, pa niko nije hteo da nas venča u crkvi. Rekli smo da ćemo se venčatii kasnije, ali kad se tako kaže, obično se nikad i ne desi. Neki sveštenici ovde ne žele da krste dete paru koji nije venčan u crkvi (u Grčkoj je crkveno sklopljen brak jednako validan kao i onaj sklopljen u opštini, dakle ne obavljaju se 2 ceremonije). Znam da pripadnice katoličke veroispovesti imaju problem sa krštenjem svoje dece, jer neki sveštenici ne žele ni da ih venčaju u crkvi, ni da krste decu, bez obzira što su im muževi Grci. Naš sveštenik nije pravio problem. Bilo mu je važno samo da je kum kršten.

Kuma smo unapred pripremili da će morati da drži 10-ak kilograma i da redovno posećuje teretanu. Poslušao nas je i bio je više nego dobar držač :). Ali i dobar nosač, jer za ceremoniju krštenja kum mora da ponese popriličan iznos novca.

Grcima je ceremonija krštenja jako važna. A sve što je važno-košta. Kum je, posle bebe najvažnija figura na krštenju, od toga je napravljen biznis, pa se od njega očekuje da kupi veliki broj stvari. Tu je najpre garderoba u koju se beba presvlači nakon samog čina krštenja. Ona treba da je svečana i uključuje sve ono što jednoj bebi treba da bi, jelte, bila obučena. U našem slučaju, za devojčicu, haljina, cipelice, čarapice, kapica, žaketić. „Paket“ sadrži i svečano ukrašenu kutiju u koju se sve te stvari stavljaju (koja može da košta i preko 100 evra), kao i stvari koji sveštenik koristi za krštenje (dva peškira, belo platno, flaša za ulje, sapun, tri male sveće). Ceo paket zaokružuje jedna velika, svečano ukrašena sveća, visine oko metar (zovu je labada). Tu su i narukvice koje svako dobije kao dokaz da je prisustvovao činu krštenja, zlatni krst i zlatan lanac, kao i novac namenjen svešteniku za krštenje. Za sve ovo kum izdvoji najmanje 1000 evra.
 
 
Sama ceremonija je slična našoj, s razlikom što se bebi ne kvasi samo kosa, već se cela spušta u jednu veliku posudu s vodom. To iziskuje gore navedeno presvlačenje bebe u svečanu garderobu. Naime, beba na krštenje dolazi u jednoj odevnoj kombinaciji, zatim se na polovini ceremonije garderoba skida, kako bi je pop i kum zajedno stavili u vodu. Pre samog stavljanja u vodu se, jedno desetak minuta, drži gola, u rukama. U našem slučaju, mojim rukama, da je malo smirim, inače bi trebalo da je drži kum. Očigledno joj je bilo udobno kod mene, jer se osećala k'o domaća, pa se dva puta upiškila po mojoj ganc novoj haljini! Kum srećnik se izvukao, a sveštenik me je na momente čudno gledao jer sam se od muke smejala, a on nije znao zašto. Utešili su me da to znači da će me pozvati na venčanje. Samo, ako je to uradila dva puta, da li to znači da će se dva puta udavati :)?

Pošto sam zatim čula i još nekakve čudne zvuke, zamolila sam da mi dodaju pelenu. Za svaki slučaj, da ne dođe do drugih iznenađenja :).

Nakon priličnog negodovanja tokom stavljanja u vodu, (u našem slučaju uplakana) beba se oblači u svečanu garderobu, koju tada oblači prvi put. Negodovanje se nastavilo i na slikanju, a i moja haljina je imala i ulje na sebi (osim mokraće), tako da nismo mnogo dužili sa fotografisanjem.
 
 
Beba je od silnog uzbuđenja i plakanja u međuvremenu zaspala, a mi smo svi zajedno ottišli u restoran. Izabrali smo jedan sa lepim pogledom, ali kako je neverovatno duvao vetar, svečane haljine gošći ubrzo su bile prekrivene sportskim bluzonima s kapuljačama, koje su im, da se ne bi smrzle, dali njihovi kavaljeri. „Stajling“  je upotpunjen i novim „ made by wind“ frizurama, ali kada je hrana bila postavljena, za to više niko nije mario.

Negde oko glavnog jela, čuo se pucanj, a zatrim se pojavilo svetlo na nebu - počeo je vatromet. Onaj bogati sa početka priče, zbog čije je svadbe bio usidren vojni brod, sveštenici su stizali helikopterima, a poznati luksuznim jahtama, upriličio je i vatromet, uz zvuke grčkih pevačkih zvezda. Naši gosti našališe se s mojim mužem da je baš napravio feštu za ćerkino krštenje. Ima se, može se :). Bar smo odabrali vikend pre kriznog Merkel-Cipras ponedeljka... Ali nećemo time da pokvarimo ovu lepu priču.

8 коментара:

  1. Eto, a ja mislila da je krštenje luksuz u Srbiji (i pisala o tome, ali da ne davim). Ja decu, iz tih razloga, još nisam krstila. A i ja sam se krstila sa svoje 32!
    Veoma zanimljiv podatak ono za ime...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Aaaa ne, ne. Ovo sto sam pobrojala je tek polovina stvari, tako da mozes misliti koliko sve to na kraju kosta. Jos ja nisam lokalna, pojma nemam, pa me sve to dodatno iznenadilo.
      I ja sam se krstila kasno, sa 15, roditelji, sestra, pop i ja. Trosak-skoro pa 0 :).

      Избриши
  2. Sva ta porodicna slavlja umeju da budu veoma stresna i tek pravo opustanje pocinje kad prodje taj oficijelni deo...verujem da nikome od vas nisu smetale frizure od vetra i sto je svecana garderoba zamenjena sportskom jer mislim da je tek tada pocelo pravo opusteno uzivanje u dogadjaju...veliki pozdrav iz Srbije...uzivam u Vasim tekstovima

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste, bas tako. Jos kad imate i bebu, nista ne stizete, a sve i sa svima biste hteli da se vidite.
      Ah hvala, mnogo mi je drago kad to cujem.

      Избриши
  3. a ljudi koji ne žele krstiti bebu, kako oni srede pasoš :O

    svašta sam naučila danas, a odjeća za bebu je preslatka :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Veoma jednostavno-odu u opstinu po izvod u koji se upisuje ime deteta iako nije krsteno, pa u policijsku stanicu da predaju dokumenta za pasos. :)

      Ali, onda nisu vise Grci, jer pravi Grk prvo krsti svoje dete, pa tek onda vadi pasos sa imenom :). Do tada, detetu umesto imena, u pasosu pise da je nekrsteno.

      Избриши
  4. E bas mi je interesantan taj podatak za bebino ime. Pa oni su bas religiozni. lli se samo prave? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uglavnom jesu. Ili bi hteli sa budu :). Ove novije generacije na to sve manje obracaju paznju, pa se odabir imena cesto pretvori u (grcku) porodicnu dramu. Babe i dede insistiraju da se deci daju njihova imena, a roditelji bi neka druga...

      Избриши