Pomooooć, beba u kući!

Kada se rodi dete, svaka, pa i najmanja pomoć, reč utehe, „odmenjivanje na 10 minuta dok se   istuširam“ novopečenoj mami mnogo znači. Jer, tek što ste uradile jednu rundu „presvlačenje-jelo-uspavljivanje“, začarani krug e ponavlja i za kratko vreme sve to treba uraditi ponovo, što ne daje vremena za predah.

Obično kažu, a i ja mogu da potvrdim, da pomoć mamine mame u tom trenutku nema cenu. Ipak, ni mamina mama nije svemoguća, i ona ima svoje obaveze i bez obzira što svoju ćerku i unuku bezgranično voli, u jednom trenutku i njena pomoć postaje limitirana. Prva naredna osoba koja bi trebalo da „uskoči“ je tatina mama. Međutim, njena pomoć nekako izostane.

 

 

Na pamet mi je palo 5 razloga sa kojima sam se susretala ovih nekoliko meseci od kada sam mama i obično su mi zvučali nekako...neobično. Dakle, tatina mama u epizodi: „Jer baš moram“ i načini da se nekako uvek izvuče.

 

 

Razlog 1: Ne zna

Ma koliko zvučalo čudno, obično kažu da su zboravile. Jes da presvlačenje bebe verovatno nije kao vožnja bicikla, jer je recimo 30 godina prošlo od kad se ponosna baka poslednji put srela sa pelenom, ali teško da je za menjanje pelena potrebno neko posebno znanje. Ipak, kad sam prvi put zamolila tatinu mamu da mi pomogne, reče da-ne zna. I njenu decu je mahom odgajila baka, kaže, a ne ona. Jednom je čak uzela olovku i papir da zapisuje kako ja to radim, ne bi li se bar usudila da pokuša, ali nije vredelo. Ipak je posle tog veoma napornog časa verovatno shvatila da pod stare dane ipak neće time da se bavi.

 

Razlog 2: Buran socijalni život ili „Pusti me, sad je vreme da ja uživam“

Moja dobra drugarica očajno je tvrdila da, u njenom slučaju, tatina mama ipak više voli da je doterana, da se druži sa svojim prijateljicama, putuje, ide u teretanu...I pored aktivnog života koji vodi, i očigledne kondicije koju je godinama sticala vežbajući ona-ne može! Iako, priznaje, kad god dođe i ponudi se da pomogne, kaže; „Neka, ne možete vi, ja ću“, tatina mama uvek napravi onaj izraz lica: „Da, u pravu si“. Ko veli: "Kad već misliš da ne mogu, onda još bolje, ne moram“.

 

Razlog 3: Živi daleko

Neke druge tatine mame vide opravdanje u tome što žive daleko. Moja mama živi 1000 km daleko od men pa joj nije teško da dođe. Koleginicina „preko bare“ u Čikagu, i dolazi kad god je potrebna. Snajkina nema auto i svaki dan je spremna da provede sat vremena u prevozu da bi došla da pomogne i isto toliko nazad. Dakle, daljina ne treba da bude opravdanje.

 

Razlog 4: Misli da smeta

Možda i jeste istina, kao što sam i prethodno navela, da novopečena mama ipak nema toliko poverenja u tatinu mamu koliko u svoju. Ipak, tatina mama treba da nađe način da pristupi i pokaže da može da je odmeni. I ostali poslovi, koji nemaju baš neposredne veze sa čuvanjem bebe se računaju – peglanje, pranje sudova, usisavanje, izbacivanje đubreta...Tu niko nikome ne može da smeta. I retko ko će takvu pomoć da odbije.

 

Razlog 5: Baš tad ne može

Nedavno, u razgovoru na ovu temu, moja dobra drugarica, koju znam bukvalno iz obdaništa, mi se požalila-kaže, tatina mama joj je obećala da će moći da dođe tad i tad. Kad je videla da je nema, drugarica je pozvala, a tatina mama joj je rekla da se izvinjava, da je nešto iskrslo i da ipak neće moći da stigne. I tako unazad nekoliko puta. Najmanje što novopečenoj mami u tom trenutku treba je da se na nekog osloni, a da je taj neko „ispali“.

Verujem da je lista razloga beskonačna, pa ako znate još neki zanimljivi razlog, volela bih da ga podelite J.

 

I mamina mama nije sveznalica i svemoguća – i ona po nešto ne zna, nije uvek raspoložena da dođe jer ima i on svoj život i planove, neće da smeta ali želi da razume i da pomogne svojoj ćerki. Ipak se radi o njenoj unuki/unuku. 

PS. Vi drage moje koje imate sinove, možda ste za nijansu srećnije jer ćete, kada vaš sin bude imao dete, biti tatina mama - baka bez obaveza.